Prosvetni glasnik

150

Просветни Гласник

администрацији. Национални језик изгубио је своје место иза повлачења француског, и тек после двадесетогодишње огорчене борбе он је то место поново задобио, проширио и утврдио. Од доба највећег књижевног развитка сплитске и дубровачке школе (XV—XVIII век), то је било прво васкрснуће словенског језика после дугог венецијанског сна. „Друго, ради прве демократизације Далмације уништењем класа и привилегија племства, узапћењем неотуђивих добара и новим дахом рада и подузетности који је дунуо раслабљеном земљом, земљом коју је фантастична нехатност административна довела до пауперизма. Француска је дакле омогућила победу словенског демократског васпитања у Далмацији. „Треће, административно груписање илирско представља четврти, и ако делимични, покушај уједињења југословенских земаља. „Француска је дакле та која је дала могућности да угњетене душе Јужних Словена на „вечитим бреговима" могу угледати први зрак светлости". Шта да додамо таквом сведочанству. Ја разумем сад Водникову химну: „Наполеон рече: устани, Илиријо! Четрнаест векова маховина је покривала, данас јој Наполеон заповеда да стресе прашину. Она ће бити славна..." Ја се заустављам на тако лепим речима, на тако сјајним сведочанствима. Обоје је тако угодно једном пријатељу ваше нације, вашег народа, ваше расе, и човеку који је поносит да се тим пријатељем назове. Те речи су доказ дубоке и већ старе симпатије између вас и нас. Ми једни другима за то треба да честитамо, и са поверењем да гледамо у будућност, остајући верни нашој узајамној наклоности. ГРАФ БЕГУЕН (Превела са француског ]. С. Ћ.).

АУТОМАТИЗАМ У ДУШЕВНОМ ЖИВОТУ Несвеснп иокреш. — Хшошеза несвеснпх душевннх ироцеса. — Правн смисао несвеснога; шемиераменаш. — Свесш н жнвош, мпсао и акцнја; ограннченосш свесшк. Психологнја ионашања; значај несвесннх иокреша; „чпшање мислн". — Психоаналншична мешода; несвесне погрешке у радњама. — Механнзам снова; сањарнје. Свесш н аушомашнзам; значај „душевног" аушомашизпрања. — Несвесни ироналасци. — Пошреба н могућносш физиолошког објашњења свесних ироцеса. — Шша је душа? Још старија, нарочито енглеска Психологија, сводила је често цео душевни живот на т. зв. асоциације идеја, које је схватила као чисто механичке процесе. Идеје су биле више или мање стални, непроменљиви објекти, који су се везивали, тако рећи привлачили, механички, по извесним својим унутрашњим, „објективним" особинама, као што су слич-