Prosvetni glasnik

Аутоматизам у Душевном Животу

151

ност и контраст, или према спољашњим односима, као што су додир у простору (коегзистенција) или у времену (сукцесија). И модерна Психологија, која зна само за субјективне представе, тј. врло несталне и увек друкчије процесе, — не објекте, — сматра у главном везе представа као механичке, и ако увиђа нераздвојну везу представа и осећања. Представе се не везују, не привлаче, само по некој чисто објективној сличности или додиру, већ према нашим потребама у даном моменту, према осећањима. Да ли ћемо се ми, поводом једне представе, сетити ове или оне, мање или више сличне или сасвим супротне, друге представе, или неког и нечег што смо виђали у исто време или на истом месту, — то зависи од целокупног душевног стања у једном даном моменту. То је стање увек изражено осећањима. Последњи разлог за овај или онај правац наших мисли лежи у осећањима, а осећања, која нису друго до врло сложени унутрашњи или органски, телесни осећаји, су израз најдубљих, најтамнијих нагона који потичу из тела, из крви и меса, и који су основ свега душевног живота као и живота у опште. Зато тајне душевног живота не могу постати јасним, тачним законима, — и ако све указује на то да та законитост постоји, док нам закони (телесног) живота не буду јасни. Под „душевним" аутоматизмом, међутим, не могу се подразумевати механичке асоциације свесних садржаја, већ само они процеси који су, могло би се рећи, толико механички да су у опште несвесни, аутоматски, а ипак улазе у неколико као саставни делови у свесне појаве, те се не могу објаснити чисто физиолошки, механички, као у најнижих животиња. То је случај кад у сну или у озбиљном, напорном раду, у „расејаности", отерамо муву с лица. То је увек случај кад једно мислимо, а друго радимо, нпр. кад идемо, чак обилазимо препреке, пењемо се и силазимо, говоримо, облачимо се, читамо, пишемо, свирамо и чак поправљамо нехотичне погрешке у писању и свирању, — све аутоматски, мислећи на нешто сасвим друго. НЕСВЕСНИ ПОКРЕТИ. Најниже животиње многи данас сматрају само као врло сложене „хемијске машине" 1 ). Њихове реакције нису вероватно никад ништадруго до несвесни рефлекси. То су најпростије моторне реакције, управо основне животне радње којих има и код биљака. Сложенији су тзв. тропизми, позитивни и негативни, приближавање и удаљавање, нпр. према утицајима светлости (фототропизми, хелиотропизми). Па и код оних животиња које имају осетљивости за изненадне јаче дражи,. одн. за велике промене,разлике (^МегзсШескетрНпсШсћкеИ:, зепзЉПШ: сННегепНеИе), нпр. у светлости, моторне реакције нису друго до сложенији рефлекси, јер

Н. \Уа11оп, Бе ргоМете ћш1оЈодие <1е 1а сопзаепсе; Неуие рМозорШ^ие, 1921. ЛЗ 3—4, с. 173.