Prosvetni glasnik

152

Просветни Гласник

те животиње реагују увек на исти начин, у истом смислу, истом правцу, и кад нова драж ишчезне, или чак и ако она почне дејствовати у супротном правцу: животиње задржавају започете покрете и крећу се ка дражи коју су хтеле избећи. Физиолошки рефлекси су непроменљиве, увек исте моторне реакције на спољашње утицаје, као што је нпр. скупљање зенице или затварање очних капака на јаку светлост. Развнће тих основних покрета живих бића из утицаја спољашње средине, тесна веза тих утицаја и тих покрета, то је биолошки проблем, проблем самог живота. И инсШинкти су вероватно само врло сложени рефлекси, радње сложене из врло многих различних рефлекса. Свакако се животињски инстинкти не могу сматрати као разумне, свесне радње, као што су вољне радње човекове, већ као чисто аутоматске радње. Те аутоматске> инстинктивне радње су израз самог живота, те их зато ипак није лако објаснити механички. Инстинкти су само продужење основних животних функција, они су управо сам живот, како вели Бергсон 1 ). Хтети објаснити постанак рефлекса и инстинкта значи хтети објаснити постанак живота. Они су сам живот, те зато нема разлога сматрати их као свесну, бар првобитно свесну активност, као што чине неки, нпр. Вунт 2 ). Психологија мора претпоставити готове покрете с којима дете долази на свест, као што су нпр. сисање, кретање ока у правцу светлости и други рефлексни и „случајни" покрети, — како их неки називају :! ), — тела, главе, руку, ногу. Постепено ови покрети постају све одређенији преко веза с чулним утисцима. Везе одређених покрета са више или мање одређеним спољним утисцима, које су инстинктивне, урођене код животиње, — јер на њима почивају најважнији нагони, нпр. нагон за храном, — код човека се развијају постепено. Дете се полако учи да гледа, хвата, пипа. Али чим су телесни покрети као такви развијени, њихова веза с чулним утисцима је такође потпуно поуздана. Дете дохвати што хоће, кад може, кад су мишићи за то способни. Док се и код неких највиших животиња, нпр. код пса, младунче постепено учи и усавршава у покретима, дотле све ниже животиње доносе на свет готове све потребне им покрете; пиле нпр. кљуца чим изиђе из јајета. Развиће телесних покрета код човека, њихово прилагођавање спољашњим утисцима, изгледа, у неколико, психофизиолошки — не само физиолошки — проблем, јер при том развићу игра извесну улогу индивидуално искуство, свест о спољашњим утисцима. Могло би се чудити

Ј ) 1;'Ег>о1иИоп сгеаМсе, 1907, р. 179, — навод позајмљен из ^едопз &е РћИозорМе, I, Р5усћо1о§Је, раг Б. Коиз1ап. 3-е ес!., с. 491.

2 ) Огипаг. (I. рћузМ. Раусћо!.. III 3 , с. 258; ОгипМг- с1.Рзусћо1., 6. А., с. 341.

3 ) О. Т. 1,ас1а, Рптег ој' Рзусћо1о§у, 1909, с. 197.