Prosvetni glasnik

Аутоматизам у Душевном Животу

153

што дете не долази на свет с готовим најважнијим покретима, као што је гледање, ход и др. Међутим, развиће се наставља, и кадје дете дошло на свет, код сваког детета у главном на исти, у напред одређен начин. Везе покрета и чулних утисака, које каткад (услед повреда нервног система) могу бити .прекинуте, урођене су у том смислу што су напори мишића сразмерни дужини удоваи потребним покретима. Али у границама тих урођених веза има безброј финих индивидуалних вариација, јер човечје тело распола&е необично великом покретљивошћу, која је у служби различног индивидуалног искуства, различних чулних утисака, одн. различних потреба. Многи данас сматрају као психички несвесне, дакле као несвесне и ако душевне процесе, све појаве аутоматског прилагођавања телесних покрета спољашњим утисцима, који не могу сами за се, чисто механички, да одреде њихов правац и величину. То аутоматско прилагођавање, то несвесно одмеравање напора за потребне покрете, најбоље се увиђа кад је погрешно, нпр. кад нас превари нека уображена препрека, коју бесмислено прескачемо, или кад дижемо неки врло лак или врло велики, или врло мали али врло тежак предмет. 0 психички несвесним покретима говори се увек онда кад се несвесни покрети не могу да објасне ни као обични рефлекси ни као готови, наслеђени унутрашњи аутоматизми, који су се развили под утицајем спољашњих сила, али после остају непроменљиви и ако се спољашње прилике измене. 0 таквим покретима може бити говора и код нижих животиња. То су покрети где животиња, није потпуно пасивна у том смислу, што су њена кретања врло сложена и врло разнолика према несразмерно незнатнијим спољним утицајима, да би се из њих могла објаснити. Да би се ти покрети могли што лакше објаснитн, на најнижем ступњу живота претпоставља се једна скривена, унутрашња, животна, па чак и душевна сила. Али тиме, разуме се, није ништа објашњено. Почеци душевног живота остају нам тајанствени, непознати. Све шго знамо, то је да се под извесним условима, са сложенијом телесном организацијом, поред рефлексних и инстинктивних покрета, јављају и веома сложени, тзв. „погодбени" или „пригодни" рефлекси, покрети који не изгледају аутоматски. Али јесулито увек душевни процеси? То не можемо знати. Док неколики модерни биолози говоре о панпсихизму и претпостављају чак и у биљака извесан ступањ душевног живота — јер мисле да су свест и живот једно исто 1 ), — дотле већина других објашњава не само све моторне реакције биљака, но и оне нижих животиња, као просте реакције врло сложених хемијских процеса. У физиолошком смислу све се моторне реакције животињске дају свести на нагонско бегство од штетних утицаја и приближавање ј<о-

') Бехћерев ([^асКуМе рзусћј^ие е! 1а ује, 1907, с. 145).