Prosvetni glasnik

156

Просветни Гласник

Несвесно значи непримећено, незапажено, оно што је прошло и сувише брзо кроз свест, што је трајало и сувише кратко време, да би се пажња на њему могла задржати те да би могло бити доведено у свесну везу с осталим садржајима. Често се оно што изгледа несвесно, при ближој, детаљнијој анализи покаже као свесно, бар у облику слабих, тренутних органских осећаја. Али није довољно нешто само осетити и на њ реаговати, као животиње, но га треба приметити, тако рећи поновити, продужити, задржати у свести, док се не доведе у везу с другим садржајима, с целином свести, с Ја. Не посшоји исихички несвесно као неки нарочити душевни чинилац изван физиолошких процеса у телу, у нервима. Све је свесно само за тренутак свесно, па одмах ишчезава, уступајући место другом, али способно да, ако затреба, постане поново свесно. ПРАВИ СМИСАО НЕСВЕСНОГА; ТЕМПЕРАМЕНАТ Шта је свесно а шта несвесно или подсвесно, није могућно утврдити, јер је то и код једне исте личности увек друкчије. То зависи од укупног стања свести у коме су изражена и ранија стања, од тренутног расположења, пажње итд. Често ће се, ако се тражи, наћи узроци неког расположења или неке радње у ситним безначајним утисцима који засебно нису дејствовали, нису били свесни (нити су били некакве несвесне представе, „реШез регсерНопз", како то Лајбниц назива), али су се постепено појачавали, тако рећи сабирали до свесног појава. Најслабији осећаји, међутим, нпр. органски, несвесни у нормалним приликама, могу постати свесни у извесним нервним и душевним болестима. У сну и сличним душевним стањима, више или мање нормалним (нпр. у „нервози" разних врста, у хипнотичком сну и др.) необично појачавање иначе једва свесних или потпуно несвесних садржаја почива на томе што је нормална веза свести (разума) са богатом стварношћу поремећена или прекинута, и ти садржаји остају једини господари свести, располажући слободном душевном — управо нервном — енергијом. Што неки садржаји могу под извесним околностима постати свесни, и ако то иначе обично нису, није свакако никакав разлог да се сматра да они увек постоје као некакви нарочити душевни и ако несвесни чиниоци. Међутим, ако се под несвесним схвате само непознати физиолошки услови свести, који се свакако стално мењају, јер сви свесни утицаји остављају трага у телу, у нервном систему, онда се, разуме се, може и мора говорити о несвесном утицају прошлих доживљаја. Под психички несвесним има се разумеши само физиолошко олакшање свесних појава помоћу сличних ранијих појава, одн. помоћу сличних ранијих моторних реакција. Несвесно се састоји у главном из моторних елемената, како