Prosvetni glasnik

Аутоматизам у Душевном Животу

157

признају чак и они којима оно иначе изгледа нека нарочита духовна сила, често виша од свести 1 ). Све што смо раније доживели утиче на нас, мењајући нас стално и стварајући карактер, личност, као јединство свега душевног живота у прошлости и садашњости, у коме једино треба тражити објашњење и за најнезнатније наше акције. У том смислу је сваки наш покрет израз нашег карактера, јер је и свако тренутно расположење последица свих ранијих. Зато је, као што ћемо мало доцније видети, могућно „читати мисли" туђе помоћу разних покрета, израза лица, рукописа итд. Шта пак на кога јаче дејствује, те зато јаче мења душевни живот као целину, индивидуално је врло различно још од рођења, услед различних особености у реакцијама, а не само услед различне средине, различних спољашњих утицаја. Те индивидуалне особености у реакцијама, разлике у брзини и јачини реакција, сачињавају урођени, наслеђени карактер или темпераменат. То су особености у телесном расположењу, ако се може тако рећи, урођене разлике у функционисању нервног система и целог тела, последица различне мешавине животних сокова, како је говорио стари Хипократ, који је према томе разликовао позната четири темперамента (сангвиничан и меланхоличан, колеричан и флегматичан). У том смислу дете а још више животиња — заиста већ доноси са собом на свет добар део „душе" у тим наслеђеним диспозицијама нервног система. Зато се и код различних животиња — нпр. код пса и мачке — може говорити о различним темпераментима. На темпераменту, на разликама у реаговању на спољашње утицаје, одн. на осећањима, почивају и све разлике у интелектуалним процесима, у интелигенцији. О несвесном психичком у самом почетку душевног живота може бити говора само у том смислу, дакле као о разликама у темпераменту, у телесним моторним реакцијама. Те разлике, које су, у осталом, минималне, према далеко знатнијим разликама у утицајима спољашње средине, само су израз различне телесне и нервне организације, која је свакако опет само производ различних спољашњих утицаја у току дугог развића. У том смислу несвесно, разуме се, далеко превазилази границе индивидуалне свести, која не зна ништа о нервним процесима у опште, а најмање о оним који дејствују још од рођења, па и пре рођења. Појам психички несвеснога може имати смисла само као граничан појам, који обележава границе нашег знања у питању физиолошких (телесних) услова душевних појава. Нервни, телесни процеси изгледају у извесном смислу нижи од душевних, из разлога који нису научни, не леже у самим тим појавама, о којима у суштини не знамо ништа, разлога практичних, религиозних, етичких, естетичких, који свакако вреде више но теориј-

А ) Исп. нпр. Оше^ћаипуегз, ^Лпсопзспеп!, 1919, с. 27.