Prosvetni glasnik

Аутоматизам у Душевном Животу

159

реакција. Људи од акције нису ипак несвесни зато што виде само главне циљеве свог рада, не задржавајући се на истраживању безбројних узрока својих радњи, који им зато највећим делом морају остати непознати, несвесни. Они су, преко акције, преко стварности, много свеснији себе и стварности но неактивна сањала, која се и сувише унутрашње посматрају, сневајући увек боље, савршеније акције и .трошећи се у представама акција, у празним унутрашњим покретима, у речима. У осталом, шта се у појединим моментима има сматрати свесним, а шта несвесним, није, видели смо, ни близу тако лако утврдити. Наша осетљивост је само релативна. Ми нисмо свезнајући и не можемо да будемо свесни свих спољашњих утицаја, нпр. врло слабих и врло спорих промена. Закон (Веберов) који изражава ту само релативну нашу осетљивост, израз је релативности и ограничености наше свести у опште: ми смо свесни једног садржаја само у односу према другима, свесни смо само извесних односа, извесних јачих промена, одн. разлика у садржајима. Т. зв. праг осећаја, т. ј. најслабији приметан осећај, може бити знатно повишен ако је пажња јако заузета другим садржајима, тако да вредности које су иначе знатно веће од прага, остају несвесне или подсвесне, не осећају се или бар не примећују се, јер не могу да се задрже у свести, одн. у памћењу, и доведу у везу с осталим садржајима. И, обратно, у ненлрмалним приликама може праг бити веома снижен, те тако могу бити свесне и примећене врло слабе дражи, које су нормално неприметне. Што је већа разлика између два садржаја, то је свест о њима јаснија; кад су сасвим супротни, они су најјаснији, јер се узајамно појачавају. Најјача промена, контраст, најјаче и дејствује, као што навика, трајање и понављање истог, значи слабљење свести, заборављање. Нема никаква разлога у појавама контраста видети дејство психички несвесних процеса. Ми смо свесни нпр. да мали човек изгледа још мањи крај великог, и обратно, зато баш што се због велике разлике величина јасније истиче у свести него у вези с другим садржајима. Контраст боја, међутим, је чисто физиолошки процес: суседне боје одиста утичу једна на другу и мењају се, појачавају или слабе узајамно. Контраст (ново, промена) и навика (прилагођавање променама) су основни „закони" душевног живота, крајности између којих се креће сав душевни живот. Наша чула су иначе релативно врло осетљива и прагу осећаја или једва приметном осећају одговарају минималне количине физичких дражи, нпр. светлости, мириса итд. Међутим, те најмање физиолошки могућне дражи за које су чула способна, у обичном животу врло ретко постају свесним осећајима. Шта у опште дејствује на нас у једном тренутку тако да прелази праг свести, то зависи од општег стања свести у том тренутку. Пошто је то стање одређено и ранијим стањима, то значи да врло много, безброј услова одлучује да ли ће се један осећај приметити, задржати у