Prosvetni glasnik

160

Просветни Гласник

свести, довести у везу с другим осећајима. Слаби и безначајни утисци се могу примити тако рећи само пасивно, осетити тако слабо и брзо да се једва примете или и не примете. Тако ми у сну, или кад смо дубоко замишљени, отерамо несвесно, „махинално", муву с лица. Јесмо ли јеморали осетити? Свакако не; нисмо је били свесни. Ту осећа тако рећи само кожа, не цело тело, не највиши нервни центар, не Ја, „душа". Тај надражај коже ми не примећујемо, не задржавамо се нимало на њему, пошто је врло слаб и ни најмање не прекида свест о осталим садржајима у том моменту, не долази с њима ни у какву везу. Зато се и не јавља у свести, памћењу, сећању. Али ако убод муве изазове јачи осећај, било што је стварно појачан или што пажња није више јако заузета другим садржајима, те на њ реагујемо и јачим покретима, ми ћемо га моћи и морати приметити: он ће се наметнути. Често ћемо неког садржаја бити свесни тек накнадно, у осећању, преко покрета које је изазвао, ако се ови наметну свести. Што ми накнадно можемо бити свесни извесних радњи. одн. њихових узрока, није доказ да су они у даном моменту ностојали као неки несвесни душевни садржаји. Баш то што накнадно — непосредно иза свог утицаја — могу бити свесни, доказ је да су били само нејасни, непримећени, а не несвесни. А не треба заборавити да су они врло често само закључени, као нужни узроци покрета претпостављених, и ако их се у ствари не сећамо, јер их нисмо ни били свесни. И узроци многих рефлекса, нпр. кашљања, зевања, кијања, који су обично несвесни, могу често бити и свесни, нарочито накнадно, — ако их тражимо. Сама осетљивост, одн. надражљивост чулних органа, није никакав психолошки проблем као ни осетљивост органске, живе ћелице у опште, о којој говоре биолози. Сви покрети живих бића могу се схватити као дело неке духовне силе, неког духа који дејствује у живом бићу без његовог знања. Нека виша сила дејствује свакако и у нама, као и у свему што постоји, али та сила, као целина, јединство, извор и утока свих сила, није предмет науке, но Филозофије и Религије. (Наставиће се) Д-р БОРИСЛАВ ЛОРЕНЦ

НАЦРТ ЗАКОНА 0 СРЕДЊИМ ШКОЛАМА Поодавно је већ штампан и разаслан на мишљење стручним корпорацијама Нацрт ЗаКона о Средњим Школама у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, израђен у Одбору Главног Просветног Савета, — али колико нам је познато,- није се о том Нацрту у нашој јавности тако и толико расправљало колико он заслужује по својој великој важности. Не треба ни да напомињемо да средња школа, као расадник народне