Prosvetni glasnik

Нацрт Закона о Средњим Школама

161

интелигенције, има одлучну улогу у културном животу једнога народа, да је она једини посредник међу културама које су биле и које су сада, једино место за одабирање и прицепљивање културних вредности свих времена на национални организам, па бисмо, према томе, очекивали и много више интереса за овај Нацрт, у нашој широј јавности. Закон о средњој школи који треба да се роди из овога Нацрта свакако се доноси за дуже време, и не би било добро да се овакав темељни закон, на основу којега ће се израђивати поједине уредбе, измењује у кратким размацима времена, и тако да се ремети извесни систем школскога уређења и рада, што у социалном и државном животу вазда доноси неповољне последице. Стога мислимо да овакав закон треба чврсто и солидно засновати, осврћући се на стварање нових и бољих генерација, на свеколике потребе при изградњи наше младе државе, и на васпитне тенденције нашега времена у напредних народа, које увелике значе реакцију на сирови материалистички поглед на свет, јасно изражену и у савременој филозофији. Потреба је, пре свега, да се све школе у нашој краљевини изједначе, што ће битно допринети консолидовању прилика у нашем националном и државном животу. Сем тога, школа, а нарочито средња, треба да измири многе противности нашег социалног кивота, да унесе што више хармоније у наше т)бразовано друштво, негујући у њему диспозиције и тежње једнаким средствима и водећи :а једном идеалу. Стога све васпитање и образовање, од најнижега до највишега, треба да има у основи озбиљан и савестан рад, умни и мануални, рад у који се васпитаник уноси свим својим бићем, до личне жртве која овде значи сузбијање свих егоистичних и антисоциалних нагона слабе људске природе, подивљале за време прошлога рата. Васпитање воље за рад, не и никако по оном модерно-техничком начелу да се са што мање снаге и напора постигну што већи ефекти, и неговање идеалистичке диспозиције какву већ имамо у психи нашој народној, треба у свим нашим школама, од најмање до највише, да је основно начело, за које ће се радити једнаким средствима, диференцираним једино према степену наставе и врсти школе. Према степену наставе и врсти школе, која има још и свој нарочити циљ научни, сва научна грађа,. одређена тим циљем, треба да се искоришћује у смеру васпитања воље за рад и неговање идеалистичке диспозиције, и зато свака школа, треба да прими у свој програм све што води и њезину научном циљу и означеном идеалу васпитном. Све ово нагласити, обзирући се нарочито на средњу школу, као расадник народне интелигенције, мислимо да је преко потребно у данашње време, кад на један високо идеалистички потез наше народне душе, која је све ово створила што данас имамо као основну тековину, тако материалистички одговара баш онај слој нашег народног друштва просветни гласнпк , I кн.., 3. п 4. св., 1922. 11