Prosvetni glasnik

11* .

Нацрт Закона о Средњим Школама

163

Пишући о реформи наше средње школе и пледирајући за класичну наставу, 1 ) рекли смо да не побијамо вредност учења модерних језика, ако констатујемо преку потребу за образована (по готову академски образована) човека да познаје старе класичне језике. То значи да би сви ученици, без разлике, у средњој школи морали учити ове језике, баш као што се то тражи и у пројекту IВегагс1-а, 2 ) с том разликом да би, по нашем мишљењу, за учење грчкога језика требало дати две године, за све ученике средње школе, док се у министрову пројекту одређује само једна, што, без сумње, не би донело никакве резултате. Крај ове разлике одлучио је ипак начело, и кад смо (1918 год.) тражили да средња школа буде у својој основи класична, имали смо за то довољно разлога, 3 ) како се то види и из реформних тенденција у Француској. Тражили смо, наиме, да латински језик буде облигатан за све ученике од II—IV разреда, а грчки у III и IV разреду, предлажући од V разреда бифуркацију на гимназијско и реално одељење, и ово последње без иједнога класичног језика, јер за реалну гимназију с латинским језиком не могосмо наћи никаква дубљега и оправдана разлога. Према томе, не бисмо се никако сложили ни с француским пројектом по којем се класична секција дели на гимназијски одсек (1аНп-§гес) и реално-гимназијски (Шш-заепсеб) 4 ). Разлог што се књижевност светска на латинском језику протеже цо у прошли век, не може се узети у обзир, јер нити се латински језик, као књижевни, у току векова толико изменио да се не би могао разумети на основи лектире старих писаца, нити се хуманистичко образовање може тражити изван лектире старих писаца. Како се види, нама је главно и врло важно да сваки ученик средње школе прође кроз чистилиште двеју старих култура, по језицима којима су оне говориле, а којима и данас говори наука и култура, уверени да је то једина поуздана основа за образовање средњошколског ученика. Али, размишљајући касније о вези коју треба држати између средње школе и грађанске са вишом основном, пошто нам је Нацртом закона о основној настави загарантована осморазредна основна школа, изменили смо донекле свој ранији предлог и мислимо да прва три разреда средње школе треба да остану у односу мутуалитета са вишом основном и грађанском школом. Прва три разреда средње школе обухватила би нарочито националне предмете, са једним живим језиком од I разреда (по избору: француски или немачки) и с вештинама (музика, моделирање, цртање),

5 ) Чланак из 1918 год., види Педагогпјска Књнжнкца, XV и XVI, стр. 45 и д.

2 ) Упор. Д-р С. Босанац, Нацрш Закона Јредњпм Школама, Ји§081ауеп$ка МЈ1Уа, 1922, стр. 119.

3 ) Упор. Педагогнјска Књнжнца, XV и XVI, стр. 45 и д.

4 ) Упор. Нацрт Закона, чл. 4 и 5. Треба, у осталом, узети у обзир да је за Французе латински језик што је за нас, од прилике, старословенски.