Prosvetni glasnik

164

Просветни Гласник

да се тако добије и прва подлога за упознавање извесних дарова. На истој основи замишљамо уређену вишу основну школу (по селима пољопривреднога правца) и грађанску школу (по градовима индустријског и трговинског правца), тако да за прелаз у IV разред средње школе иза VII или VIII разреда основне и III или IV разреда грађанске школе не буде никакве запреке, и да тако свако место има нижи степен средње школе, у грађанским школама свакако и један живијезик од I разреда. Тим начином би се изједначило основно образовање за сву децу у отаџбини, сем нарочитога практичног смера, који би се подешавао према природним погодбама и привредним приликама места и околине. Руководи нас при том и разлог који смо раније наглашавали, узет из врло важне чињенице да слична садржина образовања утиче на поједине слојеве друштва спајајући, а зна се да и законодавство бива утицајнијим и да се много лакше влада народом сличног образовања, јер је извесно образовање најпогодније средство за међусобно разумевање и споразумевање. Као што основно образовање треба, по могућности, проширити и мзједначити, тако је исто потребно да и основи вишег образовања буду исти и заједнички. Ове основе треба да да средња, у пуном и правом значењу, школа, која би започињала управо са IV разредом (средњи степен средње школе). Примајући ученике просечно са 14. годином, она би до 16. године ученикове давала другу подлогу за упознавање интереса и дарова, а уједно би изједначила све ученике на једној основи вишег образовања и подједиако их припремила за разумевање научног речника, и то баш за природне науке. Да грчки језик чини при том веће услуге него латински, позната је ствар, а не може се порицати, као што тачно казује Ј. Аупагс!, „да наша цивилизација води порекло од грчке више но од латинске", да је грчки језик још и данас живи језик, да нам познавање науке и филозофије долази од Грка, јер то не знати значи хтети не знати интелектуалну историју целе Европе. 1 ) Нетте је израчунао да од 40.000 „страних" израза по речницима „страних речи" највећи број даје грчки језик: из тога језика су све науке, готово искључиво, црпле ознаке (термине), потребне за изградњу система, за поделу и распоређење своје грађе 2 ). Што неки, пак, мисле да познавање старих класичних језика није потребно за разумевање и употребу техничких израза у науци, као нпр. Б-г Н. К1ете{ег, 3 ) да су ту потребу пронашли филолози и да тим доказују како имају слабу представу о битности једне реалне науке, значи једнострано гледање на ствар и неразумевање бића једнога језика,

Ј ) Упор. Педаг. Кнпжница, XV и XVI, стр. 47 и 50, у доданој напомени. 2 ) Педаг. Књчж., XV и XVI , стр. 49, у напомени. 3 ) МШе1$сћи1е ипЛ Ое^еттП, Шјеп ипс! БеЈргЈ^, 1906, стр. 40.