Prosvetni glasnik

Нацрт Закона о Средњим Школама

165

као оруђа за споразумевање, па ма то био и матерњи језик. У осталом, нико и не мисли да је неки израз, реч, као ознака за појам, ствар, предмет, битност тога појма, и т. д., јер је битност у ономе што сама реч значи, али се не може тврдити да је спајање представе, појма, са речју из језика који смо учили, на који су свикли органи за говор и орган слуха. ^. само једна мала мнемотехничка помоћ, и да је познавање које стотине латинских и грчких коренова, како каже Ј. АупапЈ, „који чине не само основ нашега Језика, но и елементе научног речника у готово целој Европи" 1 ), без вредности за даље научно образовање. Погрешни цитати, и из самог латинског језика, погрешан правопис у транскрипцији, погрешан изговор, у људи који ипак осећају потребу да се послуже научним термином, а нису учили латинскога и грчког језика, опомињу нас на сваком кораку да образован човек треба да познаје дајбуди елементе старих класичних језика. За доказ могли бисмо навести много примера из наше књижевности и журналистике, да се уједно види какву преграду стављамо између себе и Европе непознавањем старих класичних језика и, занемарујући те језике, колико отежавамо својој омладини стручно спремање, не само по страним него и на домаћим високим школама. Средња школа је за то да све ове недостатке уклони, и у њој треба положити темеље за све правце научног образовања, дати пропедевтику за све науке, и снабдети ученика потребним инструментима за стручно спремање по високим школама. Зато сада тражимо да се учење класичних језика само помакне на IV до VI разреда, и ту да буду облигатно за све ученике; да се модернизирана класична настава, и методом који смо раније у главном обележили" 2 ), даје за три, односно две године (грчки), свима ученицима средње школе без разлике. Како смо раније тражили бифуркацију средње школе на гимназијско и реално одељење од V разреда, тако сада тражимо исто за VII и VIII разред, као виши степен средње школе 3 ): да се, дакле, у последња два разреда одвоји реалистичка настава (са два жива језика, без иједнога класичног, с највећим бројем сати из математике, физике и хемије) од хуманистичке (са оба класична језика и једним живим, по избору, са што више сати из националне књижевности, а са стегнутом грађом из математике, физике с хемијом и опште биологије). Остали предмети распоредили би се, по грађи, тако да се курсеви завршују с III и IV разредом 4 ); тако, први курс из националне историје имао би се ') Педагог. Књпжн., XV и XVI, стр, 48, у доданој напомени. О томе ћемо једном посебно расправљати. 2 ) Педагог. Књижн., XV и XVI, стр. 45, и д. 3 ) Педагог. Књпжн ., XV и XVI, стр. 55. у доданој напомени. '') Настава из природних наука треба да је на нижем степену еклектична, осврћући се на домаћу флору и фауну, руде и камење, и синтетична на биологијској основи, да се ученик упути на посматрање природе у целини; зоологија, ботаника и менералогија, у синтези, дошле би у програм за I и II разред, а тако исто, одабрани делови из физике и хемије, у синтези, дошли би у програм за трећи разред.