Prosvetni glasnik

Нацрт Закона о Средњим Школама

167

и постао би јака. спона између средње школе и високих школа, пошто се и наставни метод за два највиша разреда приближи научном методу високих школа. Овако организована средња школа била би једна и јединствена у целој нашој држави, технички лако остварљива и једино погодна при прелазу из једнога завода у други, па и за евентуалне допунске испите међу одсецима двају највиших разреда, за случај да се ученик ни на свршетку средњошколских наука није дефинитивно одредио што се тиче избора позива и, према томе, студија на високим школама. Оваквим уређењем упростила би се и школска администрација, комплицирана и иначе толико, да на местима са којих се она врши потискује праве задатке школе у позадину. Већ смо раније казали (1918 год.) 1 ), па и сада напомињемо, да се питање о реформи средње школе не може успешно решити издвојено из комплекса питања о реформи или организацији осталих школа које служе душевној (духовној) и материалној култури народној. Тако замишљамо и један закон који би обухватио целокупну нашу просветну и школску политику, један просветно-школски устав који би садржавао основна начела, кардиналне одредбе за све наше школе, просветне и научне институције, везане међусобно онако како смо везани у реалном животу, по компонентама које се сабирају у радионици културног развитка-). А кад је реч о средњој школи: које све врсте средњих стручних школа (пољопривредне, трговачке, зидарске, машинске, уметно-обртне, занатске, навигационе), у наслону на грађанске школе, треба да уђу у систем нашега школсхва, које се ниже чиновништво и с каквим квалификацијама има рекрутовати из тих школа; — све би то морало бити обухваћено једним законом чији би задатак био да организује и цео наш привредни и индустријско-технички живот са његовом администрацијом. Тако би онда преостајало мало чиновничких позиција које би се попуњавале без нарочите стручне квалификације, а где ове не би требало, најмања би квалификација морала бити средњи степен средње школе како је напред предлажемо. Јер нема тако незнатног чиновничког места за које не би требала или извесна стручна спрема, која дисциплинује вољу за рад, или просвећена и васпитана савест са чуством одговорности. Квалификација коју, по овом Нацрту, даје нижи течајни испит, по нашем најдубљем уверењу, није ни за што. — За једину од стручних: учитељску школу, нема сумње, морао би дати предспрему средњи степен средње школе; тако би се курс учитељске школе могао ограничити и на две године, и то специално филозофско-педагогијских студија са школском хигијеном и практичним радом, — на три године, узима') Види Педагог. Књнжн., XV и XVI, стр. 33. -) Као што н. пр. чл. 139. Нацрта захвата у живот университета.