Prosvetni glasnik

168

Просветни Гласник

јући у обзир пољопривредни и ручни рад. На једној солидној основи, постала би тако учитељска школа правом стручнол! школом, и тако би наш учитељ, позван не само у школи него и социално да ради, могао слободније да се креће на пољу свога позива и, живећи у народу, да се бави и науком о народном животу и да јој буде помоћник, у школи да будно посматра и у даним приликама да послужи материалом за експерименталну психологију и педагогију. Виша основна школа, кој-а би се имала приближити нижем степену средње школе, тражи такође спремна и образована учитеља, који би тако за културни развитак масе народне био одлучан фактор. Да поставимо, на завршетку, још неке постулате, имајући пред очима Нацрт закона о средњим школама. Број гимназија, и онако организованих како наиред предлажемо, мислимо да би требало ограничити што је више могуће, јер оне, недовршене или којекако довршене, помажу само стварању непродуктивнога чиновништва и умнога пролетаријата. Овоме треба стати на пут строжим захтевима и свим методима за одабирање материала, и размештањем по стручним школама према дару и способностима. Нарочито нема смисла отварање нижих течајева (по Нацрту) у местима где се не могу одржати потпуне средње школе. У таквим местима свакако је боље отварати грађанске школе (индустријскога, трговинског или пољопривредног смера). Квалификацију коју даје нижи течајни испит, казали смо већ, сматрамо и сувише формалном да би могла што значити. Течајни испит иза VI разреда, по нашем предлогу, на раскрсници и прелазу у стручне одсеке или у учитељску школу, за получење извесних чиновничких места, требало би задржати, ма да је данас вредност и пот^реба т. зв. испита зрелости увелике под сумњом. Али зато би се могао уклонити испит зрелости иза VIII разреда и прелаз на високе школе везати за предиспите у самој високој школи, по статуту који би за поједине струке нормирао захтеве. Да би ови предиспити имали куд и камо већу вредност него т. зв. матура, о томе ни мало не сумњамо, посматрајући ствар ма са којег гледишта. У опште говорећи, школу треба, што је више могуће, растеретити од бирократског званичења, и везивати је што мање за чланове и параграфе, а старати се поузданим надзором да у њу уђе што више савесног, методског рада, са што мање калупљења и класифицирања. У Нацрту закона опажају се, то морамо признати, неке напредније идеје, као у чл. 44. (који опомиње на селекцију), 48. (о интернатима), 49. (број ученика по разредима, само ако се то буде изводило), 51. (о ученичким судовима и забрани телесне казне), 57. (о посматрању интелектуалних, моралних и друштвених особина свакога ученика ради индивидуалне карактеристике, што је, дакако, у противности са оне 3—4 круте оцене за успех и владање 1 ) у чл. 53. и 54., и нарочиго 71. (о а ) Упор. Педагог. Књпжн., XV и XVI, стр. 38—41,