Prosvetni glasnik

Нацрт Закона о Средњим Школама

169

ђачкој самоуправи), ма да је све то нејасно и некако бојажљиво изражено. Добро је што се у чл. 27. екскурсије означавају као саставни и обавезни део наставе, али није добро што о мануалном раду, о слободним вежбама ученика у лабораторијама и у књижницама, према нарочитим склоностима и интересима, како би се зарана извесни дарови нашли код свога посла, нема нигде ни спомена, а то је ипак захтев од којега се очекује куд и камо више успеха него од ма којега наставнога плана и програма. Начело је: створити у школи што више погодаба за оглед личних способности и дати ученику прилике да се развија из себе и на ма којем објекту школскога програма. Зато и стога не сме бити у основима средњошколског васпитања и образовања никаквих једностраности. Нацрт закона требао је, даље, обухватити само основне и непроменљиве постулате, чувајући се свих детаља који се не дотичу суштине ствари и подложни су променама. У њему има не само чланака (као што је 28), него и читавих одсека (цео III) који спадају у специалне уредбе, док на другој страни налазимо празнина и непотпуности. Тако у одељку који има натпис „Постављења, премештања, пенсионисања и отпуштања наставника" (што управо спада у прагматику), у чл. 91. и 92. нема ни спомена о премештању: кад се наставник може и сме преместити, да не буде изложен ничијој самовољи. Ни одсеци VII и VIII не спадају амо у целини, него само по кардиналниА! одредбама. Неке одредбе се комплицирају, без икакве потребе. Тако н.пр. чл. 83., 116. и 117. за исту, у главном, дужкост уносе три различита лица и звања, а требало је узети једно лице (према потреби два), а то из наставничког збора, којему ће се, према броју ученика, рад у директорској канцеларији рачунати у мањи или већи број наставних сати. Члан 117. говори о пословођи који помаже директору у вршењу свих административних послова, али то у школама где нема школског секретара (чл. 116.), но не каже се како је у школама где има директорски помоћник (чл. 83.). Компликација је такође у чл. 18. и 19. где се чине неке разлике између приватних школа које отварају окрузиит. д. и поједина лица. Главно је да су приватне школе под непосредним надзором Министарства Просвете, да ово поставља директоре, и да приватне школе имају исти наставни план као и државне школе, а све је друго споредно. Овде се пита да ли је у интересу државе да се отварају приватне школе или није, па према томе треба олакшавати или отежавати њихово отварање> а камо среће кад бисмо ми имали стручних лица која би отварала приватне школе са интернатима, како се то ради у напредних народа. Компликација је и у одредбама о превођењу ученика, о издавању уверења и сведочанстава о испитима, међу којима свакако треба касирати нижи течајни. Много комплициране су, без потребе, одредбе које се тичу спремања наставничких кандидата и њихових испита. Начело је: наставник