Prosvetni glasnik

170

Просветни Гласник

треба да има своју струку и на свој рад да гледа као филозоф, педагог и хигиеничар (школска хигиена). Стручни испит требало би поделити на два дела: један иза 4., други иза 8. семестра университетских студија; јер није ни право ни добро, за наставника ни за школу, да он једини од кандидата са академском спремом у један мах савлађује сву грађу за свој стручни испит, а без стручнога испита не би смео наставник улазити у школу. Наставник са стручним испитом био би супленат, а иза две године практичнога рада у школи имао би положити професорски испит, тачно према чл. 169,, додајући још и школску хигиену, и по положеном испиту био би професор. Учитељ уметности и вештина морао би се по истом начелу, стручно и филозофско-педагогијски, спремати и полагати испите, и бити потпуно изједначен с наставницима научних предмета; но и кад не би тако било, не можемо никако да разумемо зашто учитељи уметности и вештина морају имати 22 часа недељно без обзира на број ученика (чл. 97.). Требало би разликовати од редовних наставника (супленти и професори) још само екстерне хонорарне наставнике, који по својој формалној спреми не могу никако доћи у ред наставника средње школе. За оне који студирају на страним университетима вреде онамошње уредбе, а нострификација испита имала би се ограничити само на разлике према чл. 169. Никако није добра уредба да професор већ са 21 годином службе завршује своју кариеру што се тиче плате (чл. 102), и о томе не треба даље ни говорити. Није добро што се у чл. 133. за школског лекара (боље: лечника) поставља захтев да је што мање заузет приватном праксом, и за сталног школског лечника да се поставља онај који највећи део свога времена може посветити школи и школској омладини, јер је то неизводљиво; лечник са слабом приватном праксом неће бити добар лечник ни за школску омладину, а нема те плате која би лечнику могла накнадити дохотке од приватне праксе. Него, да лечник буде одговоран за хигиенске прилике у школи (чл. 134.), морао би се нарочито бавити школском хигиеном (н.пр Виг^егз^еш-МећзШгку), и то неким начином доказати, а како ће он своје службене дужности и приватну праксу распоредити, то је његова ствар. Министарски изасланици (чл. 137.) имали би дужност да подносе извештаје само о течајном испиту и о томе што су том приликом запазили, у појединим случајевима да проведу какву дисциплинарну истрагу и слично, али да министарски изасланици прегледају рад и стање у средњим школама и да буду неки натпрегледачи инспекторскога рада — то се никако не може ни правдати ни одобрити. За инспекторе наставе не каже се, до душе, ништа ближе у чл. 136., али да је једино исправно да инспектори наставе имају своје области и рад свој да деле по групама сродних предмета, имајући пред очима општи циљ васпитања којему се и настава мора подредити (концентрација), односе између наставних