Prosvetni glasnik

Нацрт Закона о Средњим Школама

171

градива и поступака за сродне предмете (корелација), 1 ) о томе нема сумње. Инспектор не може бити једностран стручњак него човек са широким знањем и образовањем, са поузданим педагошким погледима на џелину васпитног и наставног процеса у школи, а то се исто тиче, нешто у мањој мери, и директора. Ако смо добро разумели члан 91., по којем и директори добивају своје место стечајем, т.ј. да професор компетује на место директорско, питање је на основу чега ће компетовати и доказивати своју квалификацију. Директорско место може бити само место поверења и уверења надзорних инстанција, само не и никако партијских поверења и уверења, а квалификацију, поред стручне и педагошке спреме, треба тражити у јакој дистрибутивној пажњи, потребној за сваког управника, и у ширини образовања, да на директорско место не дође човек са уским, стручним интересима, који ће свој предмет сматрати јединоспасавајућим; јер у модерној школи не сме тако гледати на свој предмет ни поједини стручњак-професор. Рад професора-књижничара (чл. 118.) морао би се хонорисати најмање као два наставна часа недељно, а ако држи обе књижнице, најмање као четири часа. То што се овај Нацрт једва осврће на књижничара кад треба његов рад хонорисати, значи да му и задатак сматра ситним и споредним, што је свакако неоправдано и не одговара модерном схватању; јер ако књижничар озбиљно гледа своју дужност, руководећи лектиру ученика према његовој зрелости и општем напретку, према степену наставе и т. д., 2 ) рад се његов не може довољно хонорисати. Још две три ситније примедбе. У чл. 23. није нам јасно какве су то иривашне вероисповести; по чл. 33. неће бити тачно мишљење да пригодне свечаности на завршетку школске године, у нервози класификације, могу васпитно утицати; по чл. 73. не допушта се контрахирање разреда, што у начелу и за све случајеве није оправдано, јер води шаблонизирању и опомиње на чиновничке класе. О одношају овога Нацрта према Закону о средњим школама Краљевине Србије (са изменама и допунама од 4 јула 1912), о распореду појединих одсека, одељака, алинеја и њиховој стилизацији у циљујасноће и тачније одређености, — јер се тиче више форме, и јер ће овај Нацрт, пре него што постане законом, извесно проћи још кроз многе руке, не можемо се бавити. А колико смо се иначе осврнули на овај Нацрт, узели смо га онако какав је пред нама, не истражујући изворе и мотиве за поједине одредбе, ни шта је овде старо а шта ново, јер све ово не би имало практичне вредности, и јер се не ради о томе шта је овде старо а шта ново, него колико је, по нашем мишљењу, добро и подобно унапредити нашу школу, до чега нам је једино стало. РАДИВОЈЕ ВРХОВАЦ

Ј ) Упор. Уауства за Средње Школе у Краљевини Србнјн. I. Мешодска уаусшва, 1. Општи део. Београд, 1913, стр. 11.

2 ) Упор. Педаг. Књижн., XV и XVI, стр. 44—45.