Prosvetni glasnik

172

Просветни Гласник

ВЕРСКО - ПРОСВЕТНИ ПРОБЛЕМ МУСЛИМАНА У НАШОј ДРЖАВИ Иза ослобођења и уједињења нашег народа отворена су многа питања која нису у опште постојала у предратној Србији. Ових питања има у свим гранама и свих могућих врста, па их има и међу просветним питањима нашим. Једно од таквих питања је оно о верским школама наших грађана муслиманске вере. Ово питање није тако просто и једноставно како то многи замишљају, а не може се решавати ни по аналогији с верским школама других вера. Њега треба темељито испитати, сазнати његову суштину, одстранити га из политичког домена и решавати га хладно и савесно, настојећи избећи сва сувишна узбуђења и свако натурање, а при томе водити рачуна о напретку и савременом школском образовању грађана којих се ово питање тиче. Да бисмо помогли при решавању овог врло важног питања за један добар део наших суграђана, одлучили смо да га расветлимо, да му изнесемо његов историат и његово садање стање, наравно у обиму који је допуштен с обзиром на простор листа, а не намећући своје мишљење како се има да реши дефинитивно, јер је по несрећи и то питање уведено у политички вртлог и од позваних и од непозваних, као и многа друга питања која би требала да буду потпуно далеко од свих партијских политика. ( .Ислам је дошао и раширио се у нашој садањој држави доласком и утврђењем Турака на Балкану. Припадника његових има сада код нас Срба (Хрвата) настањених у Босни, Херцеговини, Црној Гори, бившем Ново-пазарском санџаку и Повардарју, Албанаца у бившем косовском и неким деловима битољског вилајета, и Турака разасутих по варошима Макединије и неким селима Повардарја и битољског округа. Да би ови следбеници Ислама (муслимани) научили своје верске прописе, установљени су мекшеби и медресе. Да бисмо могли потпуно схватити задаћу мектеба и медреса и да бисмо видели њихово устројство, па и садању њихову потребу, изнећемо њихов кратки историат, њихов почетак, кулминацију, опадање и садање стање. Оснивач Ислама, Мухамед, био је неписмен, па је своју науку ширио само усмено. Своје речи о овој науци делио је на оне које му је Бог (Аллах) слао по архангелу Габријелу, и о;-;е које су његове. Оне прве скупљене заједно зову се ,,-Куран" (коран), а ове друге називају се „Хадис". Сви проблеми који засецају у живот једног муслимана налазе се у те две књиге. По њима се управљају сва теолошка, правничка, филозофска, социална и друга знанствена питања код муслимана. О њима се расправљало за живота Мухамедова у џамији (џамија значи „зборно место"), па и после њега. У прво време није било ових књига написаних, него су их памтили другови Мухамедови. Доцније су и написане. Да би се муслимани научили да читају' Куран, основане су уза сваку џамију