Prosvetni glasnik

Верско-Просветни Проблем Муслимана у Нашој Држави

177

Муслиманима у Јужној Србији треба уредити верске мектебе аналогно ономе у Босни, где ће деца учити на свом матерњем језику основе вере и читање Корана, а у државним основним школама треба одстранити сваки верски карактер и све манифестације верског карактера, и у њима поставити вероучитеље за сваку веру, који ће је предавати на дечјем матерњем језику, и који ће такође научити децу и писмености матерњег језика, па ће се тако одстранити свака национална школска тежња, која је нама, сасвим разумљиво, несимпатична. Наше просветне власти треба да буду мање укочене и мање везане обичајима и законима предратне (пре 1912 год.) Србије, да не буду формалисте, као н. пр. да не гледају да ли ће дете бити покривене или откривене главе у разреду; нека у томе више поштују обичај грађана, и нека се уклоне сви службени црквени обреди, па ће наше државне школе бити напуњене и муслиманском децом, а њихови родитељи постати добри чланови наших културних установа, док ће их заједнички рад и живот учинити онаквим нашим грађанима како то желе сви наши патриоти. Мектебско и медресенско питање у Босни није за нас државно питање, него је чисто приватне природе тамошњих муслимана. Четрдесет година под Аустријом учинило је да сами муслимани желе да то све доведу у хармонију с потребама наших дана. Ту је државна интервенција и њезино интересовање потпуно сувишно, јер ће ускоро и без ње само време све то да реши. У Јужној Србији ово је питање, на против, врло важно државно питање, с којим се позвани морају много да баве. Они при томе не смеју, као некада Аустријанци, да се служе незнањем ради потчињавања, али не смеју ни да преламају ствари преко колена, у најбољој намери да брзо просвете, ни да раскину сваки обзир с досадањим обичајима, традицијама и консервативношћу, па да неуке и неупућене направе непријатељима наше државе, а све због своје наглости. Боље је повести мало рачуна о навикама, макар и назадним, тога света, па му тим показати да му нисмо непријатељи, и тако га спријатељити с нама и нашом државном идејом, него ли заводити нагле промене и терати на брзи прогрес, па тако отерати тај свет у непријатељске воде. При томе нарочито треба добро увидети шта је чиста верска потреба, а шта је национални моменат, па то не бркати, и тако се сачувати наше уобичајене грешке да терамо зеца, па да истерамо лисицу. ХАСАН М. РЕБАЦ

МОРАЛНО ПРИПРЕМАЊЕ ДЕЦЕ ЗА ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ

Услови за живот у држави и у друштву, за последњих десет година, знатно су се изменили. И друштво и држава стварају данас сваком грађаиину нове и веће потребе. И не може а да се не констатује да многе просветви гласник, i кљ., 3 и 4 св., 1922. 12