Prosvetni glasnik

182

Просветни Гласник

гућност да сами међу собом распоређују разне опште послове и обавезе и да сами теже ка неопходном испуњавању сваког посла примљеног на себе. Ако дете не прими ове обавезе добровољно већ по наредби, онда ће се морална страна питања сасвим изменити. Тада се од детета може очекивати и тражити само тачност у испуњавању наређења, али никако не савесност и развијена осећања моралне одговорности. Пажљиви васпитач требао би да не испусти ни једну прилику да деци не помогне саветом и примером (а не заповестима) у корист пуне сагласности међу ученицима и паметног распореда општег посла, дежурства и т. д., и у највећем смислу тачног, умесног и савесног извршења, сваким делом своје моћи, општег рада, општег задатка. Огромни значај лежи с једне стране у интересу од успеха у општем повереном послу, опште повереном делу; а с друге стране, на привикавању себе на друштвену марљивост у себи развијених осећања одговорности, за примљено на себе (добровољно) дело. Тачно испуњење обавезе узете на себе мора бити дело части и моралне чистоте човечје. И томе се мора привикавати, и то мора постати обичај, навика. Додајем опет да, наравно, васпитач мора личним примером утицати на своје ученике и побудити их на природно подражавање. Иаравно да цео ток и поредак школскога живота мора дејствовати да се у младим душама развију осећања законитости, и дубоко поштовање закона, Према томе се разуме као неопходно такође и пуно поштовање права и личности свакога ученика од стране школе и васпитача. Ја бих хтео да се нарочито задржим на озбиљном значају навикавања деце на јачању у себи уважења према туђем мишљењу, туђим интересима и правима. При условима савременог друштвеног живота, поштовање туђег мишљења јавља се као битан знак културног човека, као потребна навика, као осећање врло важно за сваког озбиљног друштвеног радника. Па ипак, не може се једног лепог дана решити да се стварно мора односити према туђем мишљењу с поштовањем, и тога истога дана почети уважавати туђа противна мишљења. Према томе ово осећање се мора постепено у себи развијати, мора се у себи васпитавати и створити сопственом особином. Ето зашто мени изгледа неопходно потребним да васпитачи и школа не смеју то испустити из вида и из круга својих дужности. Мислим да ми није потребно да се у овој намери задржавам на том: какву огромну штету друштвеном животу доприноси одсуство поштовања туђег мишљења, туђих убеђења и веровања код људи. Свакоме је познато колико много узајамне штете, спорова, борби и неправде, произлази само из тога што друштвени радници немају довољно обзира ни трпељивости према туђем, баш и противном мишљењу. Младим бићима је нарочито својствена ова нетрпељивост. Наравно да се ово обја-