Prosvetni glasnik

Морално Припремање Деце за Друштвени Живот

183

шњава лакомисленошћу, заношењем, недовољним искуством у животу и превеликим веровањем у своју силу, знање и способности. Али ако се младоме бићу, последицем тога, по неки пут и може опростити његова интолеранција, његово непоштовање туђих мишљења (често, просто наивна нетрпељивост), то је сасма потребно да се јасно да себи рачуна да је то негативна, штетна црта, од које васпитач не може а да се не чува свим силама и средствима. У том случају, као и у свим другим појавама моралног живота, потребно је што је могуће раније васпитно утицати на младо биће. Треба, с једне стране, објаснити деци, младићима, чисто припадајућу им страну питања, нарочито зато што сваки човек има право личног мишљења и убеђења, као што је сваки у праву да их брани и заштићава, — зато, наравно, више заслужује пажње човек који има своја сопствена, њему драгоцена, мишљења, убеђења, веровања, него ли човек који их сасвим нема; — јер ако ми усвојимо право да поседујемо своја мишљења и да их високо ценимо, тада ми наравно морамо признавати такво исто право и другима. Деци треба добро објаснити да дубоко поштовање туђег мишљења ни у ком случају не значи одрицање од свог сопственог, јер се може не слагати, спорити, борити противу туђега мишљења, али при свем том, може се, и мора се, сачувати у себи пуно уважење ка том туђем, несагласном с нама, мишљењу. Али осим разјашњења логичних и разумних аргумената, потребно је и обраћање ка осећању и ка етици. Треба помоћи одраслом детету да се стави на тућу тачку гледишта, те тиме да у срцу осети и преживи душевне радње оног човека чијим мишљењима он не одаје довољно поштовања. Најзад, треба научити дете да разуме да различита питања врло често садрже разна противположна мишљења, ма да подједнако часна и искрена, што зависи од реалних околности и неједнаких тачки гледишта. Али и да се не позивамо на разум и осећање, ипак младо биће мора све ово да самостално свари, а задатак је васпитача да томе припомогне. Васпитачева је дужност да смишљено утиче на понашање поверених му питомаца, да би им на време притекао у помоћ било речима, саветом, било другарским укором или одобрењем, а увек личним примером. Веома благотворни васпитни утицај има на младу душу поређење непоштовања туђег мишљења са таштином и хвалисавошћу, са свима видним и негативним странама, често достојним смеха и сажаљења, услед сиромаштва мисли (нпр. карактеристична надутост и распуштеност глупака и незналице). Паралелно с овим, поређење поштовања туђег мишљења са скромношћу и трпељивошћу истински образованих људи. Упоређујући с једне стране какве велике научнике, као Пастера, Дарвина, који су поред свог опширног знања и искључиво природних дарова, били тако скромни у својим судовима и пуни деликатне трпељивости и дубоког уважења према