Prosvetni glasnik

406

Просветни Гласник

испитивањима нађено је и утврђено да, уза све разлике које постоје међу појединим људима од природе, и на којима се и заснива различито стручно образовање, међу свом децом на свету има и сличности, па и једнакости, и то не само у телесном смеру, већ и у душевном. И на тим једнаким урођеним способностима, тим општим људским особинама, има, по мишљењу педолога, да се оснује и опште, људско образовање, једнако за сву децу, мушку и женску, све до времена док се не почну образовати стручно. А као природна граница између једнога и другога образовања, признаје се доба полнога дозревања, које један од главних истраживача дечјих, управо .оснивач педологије, Ст. Хол, зове другим рођењем. Тако је у теорији и у науци, а како је у нас у пракси? Далеко од тога да имамо једно оиште образовање за све, у нас преко половине нашега народа нема у опште образовања школскога, дакле ни онога дела њезина који се зове опште образовање. А у оних који су прошли кроз школе, можемо разликовати не мање него три врсте општега образовања, према томе какву су школу свршили: само основну, грађанску (или нижу средњу) и средњу са осам разреда. Међутим, почињемо и ми разбирати да оно опште. образовање које даје основна школа са четири разреда, није потпуно и да га ваља проширити. Отуда захтев за продужењем основне школе на осам година. Али, за чудо, у исти мах јавља се тежња за оснивањем грађанских школа. Такго ће и у будуће бити у нас, уз нешто проширеније опште образовање~које ће се добивати у осморазредној оснрвној школи, још две, 'ако ие и три врсте општега образовања, што ће се стицати свршавањем грађанске школе и нижега и вишега течаја средње школе. Стоји та разлика до тога како ће се удесити грађанска школа: као нижа средња или различита од ње, с нижим нивоом општега образовања. Како стоји демократија према општем образовању? Једнако као и модерна наука о детету. И она забацује сваку разлику међу нижим и вишим нашим образовањем и тражи за сву нормалну децу без разлике једнако образовање опште, допуштајући и захтевајући ту разлику само у стручном образовању. И каква би то била демократија која би захтевала пуну једнакост у свему осталом, а допуштала неједнакост у образовању? И како би она могла и замислити да постигне ону толико истицану једнакост у владању целога народа, ако један, па и најмањи део тога народа, нема способности и не уме владати ? Зар за стварање закона не треба образованост? Зар ће неписмен и необразован човек, ако га и одаберу у народно заступство, умети створити добар закон или, ако му га ко други створи, извршивати га сам или настојати да га други извршују? Зар ће такав човек у опште умети одабрати способне људе за те послове, или ће свој глас дати ономе ко га добије лепим речима или обећавањима?