Prosvetni glasnik

Демократија и опште образовање

407

Код избора народних посланика ми много истичемо број куглица, а мало се осврћемо на онога ко их је дао. А кад помислимо да су их преко половине испустиле руке људи без икаква образовања, онај ко их је добио пре би се морао здстидети него да се тим поноси. Поготову би се морали у то замислити изабрани посланици народни у држави и у народу тобоже демократском, где нема ни грофова, ни барона, нити других каквих сталежа, али ето има преко полоћице неписмених и необразованих, а мали, веома мали проценат људи с пуним и правим општим образовањем. Кад то увидимо, ми се нећемо моћи отети признању да смо на кривом путу и да нам с те странпутице ваља што пре скренути на прави пут. А прави пут је да као прави и истинити демократски народ почнемо више и боље радити у духу демократије и с њом везане народне просвећености, особито опште просвећености и обр азов аности, која, као и сама правда и једнакост, та основицгГ~демократије, може бити само једна и за све једнака. Зато напустимо намеру да оснивамо различите школе за рааличито опште образовање, већ настојмо створити једну врсту школа намењену једном и за све једнаком општем образовању, које ће бити довољно широко и дубоко! Чему да помишљамо на то да проширимо основну школу и поред те проширене основне школе оснивамо још и грађанску? Нећемо, ваљда, да поново ускрсавамо сталеже, које смо сахранили на Косову. И чему нам поред нове осморазредне народне школе још и средња? Какво ће она давати образовање, ако не опште? — „Више опште", рећи ће когод. — Али то нам је посве непотребна раскош. — „Неће ваљда", рећи ће на то опет когод, „основна и за све општа школа спремати и за университет?" — Зашто не? А ако треба још и друге спреме за то, то више није опште образовање, већ стручно. Зато се и виши разреди средње школе могу слободно одвојити од ниже и, у покраћену облику, додати високим школама као саставни део њихов. И сада, чим је ђак дошао у пети разред средње школе, гимназије или реалке, он се већ тим решио да иде у коју високу школу. Велика је штета ако је то решење у големој већини случајева непоуздано и неосновано. Томе је више крива школа него ђак, јер му није довољно помогла да одабере камо ће и на коју страну. Осим пунога општега образовања, основна или општа школа требала би да свакоме ђаку зајамчи и поуздан избор стручне школе. Због те сврхе не би га, као сада, смела држати готово цело време што је у њој затворена у четири зида, него би га морала што чешће водити у живот, међу људе забављене најразличитијим пословима, како би што пре прионуо за посао који одговара његовим урођеним способностима, и за њ се одлучио. | Велик и Данац, Грунтвиг, оснивајући знамените „сељачке школе", најоштрије је осудио хуманистичку гимназију што је латинским обра-