Prosvetni glasnik

414

Просветни Гласник

страст, необично психичко стање, али ипак*зато страст која има оправдане узроке и заслужује да буде подржавана. У Европи се данас сваке године на стотине хиљада људи, чланова алпијских друштава, пењу на планине — Алпе, Пиренеје, Севене, Карпате, Таврис, итд., — јуре по глечерима, литицама, дубодолинама и највишим врховима, да би тамо нашли уживања, опорављења, снаге, поезије, идеалистичког гледања на свет, па уз то, као узгред, помогли и по који од специалних, практичних задатака које њихова друштва себи постављају. Тако су постала, па и данас постају, она многобројна друштва, састављена од људи свих сталежа, оба пола и свих узраста, који се одушевљавају планином, спајају лепо с корисним, уживање с науком, па и привредом. Општи је задатак свих тих друштава да путовањем, пењањем по планинама, разгледањем и проучавањем планине, омиле ову и себи и другима, помогну приступ на планину и распростру до у најшире слојеве укус који ће помоћи да, као што вели Шекспир, човек узмогне „за свој живот, склоњен од спољне досаде, наћи у шуму дрвећа — говор, у жубору потока — књигу, у камењу — проповед". Алпи, познате горостасне планине у Средњој Европи, узети су већ одавно и у науци као тип планине, па су с тога тамо, у њиховој постојбини, где се најпре и развио сређен култ планине, назвата и друштва с горњим задатком алпијским друштвима (А1репуегете, С1ићз А1ртб, А1рт С1иђ§). Данас се Алпи пружају и по нашој земљи, и то не само у даљним огранцима, већ у северозападном делу нашем баш и непосредним изданцима својим. Али је ипак то име мало познато, и зато се већ од почетка интересовања за овај спорт увидело да наша реч иланина може не само обележити све оно што се везује за Алпе, већ и послужити за стварање имена друштвима која се буду овом спорту одала. * ❖ ❖ Планински спорт је врло стар; он је стар колико и културно човечанство. Интересантно је, међутим, да је прво алпијско друштво основано 1857 у Лондону под именом А1рт С1ић. У осталом, кад се узму на ум климатске и метеоролошке прилике Енглескеу опште и Лондона посебице, па онда оно махом суморно лондонско небо, загушљива лондонска прашина, несносна улична врева и све оно што чини велику варош, разумеће се зашто је Енглез први зажудео за шумом, за планином, за чистим ваздухом, алпијским глечером и швајцарским језером. Значајно је још да су главни покретачи за оснивање овога клуба били најчувенији енглески природњаци, физичари, лекари, па и политичари. Клуб се одмах прочуо својим добро погођеним циљем и низом значајних радова, које је особито радо дочекала — наука. Спорт похађања планина врло се брзо удружио с овим другим спортом, који се зове наука, нарочито географска и природна наука, и тако су убрзо најпре Алпи, а доцније и друге планине, постали предмет особито интересантних и детаљних проучавања