Prosvetni glasnik

Планински спорт

413

нк према њеним четинарима и шумском дрвећу, а још мање према оним поменутим неколиким типским становницима из породице крсташица (Егу$јшит сизрЈсЈаШш, Тћ1абрј сосћ1еап1огте), главичница (Оогошсит Нип^апсит, Оог. Саисазкит), уснатица (Маггиђјит Раппошсит), апз^о1осћЈеа (Апз1о1осћ1а ра1ПсЈа), луковача (ОгшШо§а11ит сотобит), итд., које је наш велики ботаничар Панчић први на њој запазио. Минералогија бележи с Авале три зелена хромна минерала, од којих су, према класичном испитивању Г. проф. С. Лозанића, два типска, специфична; они представљају нове, до сад у науци готово непознате врсте (авалит и алексанцролит), карактеристичне нарочито за глинасте масе, утиснуте уз такође класични србијански минерал милошин у кварцевиту стену авалских живиних рудника. Захваљујући труду оца србијанске геологије, Г. проф. Ј. М. Жујовића, у геологији се сад већ тачно познаје геолошка топографија Авалиног земљишта на супрот непотпуним подацима претходника му А. Буе-а и других, а сем тога сваки прави геолог, пењући се на Авалу, било преко Раковице било од Ресника и Рипња, не може сад, поред многог чега другог, не видети и оне интересантне иратиоце и производе авалског динамизма, извесне еруптивне стене (лампрофире, трахите, фонолите итд.), које је овај научник с дубоким познавањем овде пронашао и науци приказао. Неколики интересантни облици ситних а диамантско сјајних црвених кристалића познате живине руде цинабарита с овог брега такође су научна знаменитост, забележена већ данас у науци, исто као и неки други минерали (руде никла, арсена, олова, цинка итд.), запажени било уз њих било по другим странама овога брега. Нимало мање важне главе у науци не чине ни историја и старине овог брега. Нарочито много има ту казивати његов сад већ запуштени градић на врху, градић чије је оснивање, вероватно, делојош Римљана, а који је за доба нашег Ђурђа Бранковића, као и доцније, играо не малу улогу у борбама између Срба, Турака, Маџара итд. Ртањ, Копаоник, Шар или ма која друга планина дала би, наравно. још више научних података, па ма они били и проста дескрипција, кад би их само имао ко објављивати. Наравно, кад је реч о значају планине за науку, за човека и друштво, не треба превићати ни многобројне друге стране у којима се тај значај огледа. Тако, н. пр., врло је мало ствари које школским и просветним циљевима могу тако дивно служити као што је то случај с планином. Већ и сами прости излети у планину пуни су васпитног, инструктивног и естетичког, нарочито кад су у питању младе душе, нежна срца и природе без искуства. А шта може дати лепши подстрек љубави према земљи, према домовини, према свету, него величанствени хоризонат с врха кога од оних горостаса који су у свако доба и код свих народа изазивали и дивљење и обожавање!.. У осталом, са ових разлога планински спорт, алпинизам, и јест данас раширен по свему културном свету. Као спорт, он је можда и