Prosvetni glasnik

752

Просветни гласник

24. Када се почетни део речи не осећа више као део са засебним значењем, он не потпада под правило у т. 22, већ се речи са таквим почетним деловима деле на слогове по општим правилима: о-те-ти („от" се не осећа више као предметак); у-зе-ти (овде се „уз" не осећа као предметак); о-ти-ћи; ра-зум (а не раз-ум) итд. IV Одвојено и састављено писање речи 25. Принципи одвојеног и састављеног писања речи у нашој су правописној књижевности утврђени. Заједно или састављено пишу се они делови сложене речи који у сложеници губе своје самостално значење или којих се облик изван сложенице изгубио: сутра, ономадне, убудуће, заиста итд. Овде ће бити напоменуте само неке појединости. 26. Свезу еда треба писати као једну реч. 27. Иако се упитно ли пише одвојено од речи уз које стоји (да ли, писа ли и сл.), у неголи, камоли, толи треба га писати састављено, јер се у њима изгубило значење упитне речце. 28. Одречно хоћу треба писати као једну реч, дакле, нећу, нећеш, неће итд., исто онако као што се пише одречно јесам и имам: иисам, немам. 29. Свезу иако = премда треба разликовати начином писања од две засебне свезе и ако; на пр.: Иако је живот тежак, и најнесрећнији жели да га продужи; али: И ако не буде ружно време, изаћи ћемо у поље. 30. Год има два значења и двојаку употребу: „дистрибутивно" значење, са одвојеним писањем год (које има тада и свој засебни акценат): Ко год зна, нека каже, и „неодређено" значење, са састављеним писањем са речју којој даје такво значење: кадгод, когод и сл. (тада год нема засебног акцента: Ако когод зна, нека рече). 31. Када се у сложеним речима једним делом одређује други, тада се оба дела пишу заједно: североисточни, српскоправославни, јужнословенски, мркожути, многопоштовани, Овде треба ставити и придев хрватскосрпски или српскохрватски. 32. Када у сложеним речима саставни делови значе засебне предмете, између њих се ставља везица: српско-турски рат; Француско-српски речник; црно-жута застава (са напоредним бојама црном и жутом) и сл.