Prosvetni glasnik

Општи део

753

33. Прилошко по чува своје засебно писање само онда када чува своје засебно, дистрибутивно значење, на пр. по који пут? по десет пута итд. Али када је значење у вези изгубљено, па је добивено значење којим се само или појачава или ограничава значење речи којима се то по додаје, онда се пише састављено са дотичном речју: ионеки — неки, покашто = кашШо, повелики (прилично велики), понајбоље и сл. 34. Има целих израза који су постали сложенице; тада их треба писати као једну реч. На пр уосталом, углавном, поготову, уопште, богзна какав, пошто пото, кадикад, будзашто, напослетку, отприлике итд. 35. Али када се саставни делови израза осећају још као засебне речи, они се тако и пишу, и поред тога што израз почиње добијати значење једне речи: чији му драго, који му драго, на жалост, на пример, без сумње, у сусрет, од прилике до прилике и сл. 36. Тако исто у скамењеним изразима који значе једну реч, делови се не одвајају чим се не осевају као засебне речи: оченаш, Сокобања, Бањалука (2 п. јд. Бањалуке; али се може писати и Бања Лука; тада има у 2 п. Бање Луке итд.). 37. Када уз подне стоји предлог, он се пише одвојено: око подне, у подне, пре подне, после подне. То бива и у оним случајевима када почињу добијати такви изрази именичко значење: цело пре подне, свако по подне.

ДРУГИ ОДЕЉАК V О самогласницима 38. Треба пазити на правилно гшсање е и и код глагола нз етџ и на ити. 39. У неким именицама л у наставку лац (жетелац, неваљалац и др.ј, када се непостојано а губи, даје о: жетеоца, жетеоцу (2 п. мн. жетелаца, 1 п. јд. жетелац); у другим се речима л задржава увек: неваљалац, неваљалца, неваљалцу и сл.; али никако не иду у књижевни језчк облици жетеоц, жетеоца у 2 п. мн. и сл., ма да се у говору много употребљавају. 40. Када се л код придева испред н не претвара у о, онда оно остаје непретворено у целој промени: сталан, стални, стално, стални и сл.; када се претвара у о, онда остаје у њима о у целој