Prosvetni glasnik

Општи део

116?

§ 9 Овим се Законом не заштићују: 1) закони, наредбе, званичне одлуке и решења, па ни списи израђени од званичнога лида за званичну употребу; 2) пословне обзнане, робни каталози, ценовниди, изјаве и упутства за употребу индустријских производа, штампарски огласи који служе потребама домаћега или друштвенога живога, књиге за уписивање, бележнице и слично, али се штите кад се могу по облику и садржини сматрати делима књижевности или уметности; 3) предавања и говори, одржани на јавним скупштинама јавноправних тела и на јавним скупштинама сазваним у политичке сврхе, као и говори одржани код суда или друге јавне области, изузимајући случај § 24. § 10 Аутор (творац) дела је онај ко је дело створио. Аутором неког дела, док се противно не докаже, сматра се: 1) онај чије је грађанско име означено на уобичајени начин на појединим примерцима дела; у погледу ликовне уметности (§ 3 тачка 6) стављање знака карактеристичног за тога аутора сматраће се као да је тиме означио своје грађанско име; 2) онај ко буде означен својим грађанским именом као аутор приликом јавнога предавања, јавнога претстављања, јавнога извођења или јавнога излагања дела. Код анонимних или под псеудонимом изашлих дела овлашћен је издавач или приређивач да врши права која припадају аутору, све док се аутор не утврди (§ 39). § П Кад више лица створе дело заједничким радом, уживаће та лица заједнички недељиво ауторско право. Ауторским правом могу аутори располагати само споразумно, али сваки аутор може самостално поступити против учињене повреде ауторскога права. § 12 У погледу дела састављених од самосталних приноса (прилога) разних аутора, који чине целину, постоји двојако ауторско право: оно на целину, а то припада лицу које је издало цело дело;