Prosvetni glasnik

Општидео 1287

из тригонометрије или аналитичке геометрије (може и са применом диференцијалног и интегралног рачуна). Под задатком из планиметрије или стереометрије треба разумети задатак који се може, али не мора, решити планиметријским односно стереометријским путем. Под задатком из тригонометрије или аналитичке геометрије треба разумети задатак који се може, али не мора, решити тригонометријским односно аналитичким путем. Ту може бити дат и задатак у коме се има применити диференцијални и интегрални рачун као што су, на пример, задаци о израчунавању површина равних слика и запремина обртних тела. Под задатком са применом диференцијалног и интегралног рачуна не треба сматрати онај задатак у коме се вештачки појављује изналажење максимума или минимума, израчунавање каквог одређеног интеграла, итд. Дакле, не треба никако задавати задатке овакве врсте: 1) наћи ануитет којим се може амортизовати дуг од 3 600 динара за време које је једнако вредности интеграла 4 г 20 х 2 -ух, Ј и —-«*> 1 а проценат је једнак мањем корену једначине 1о§ (2х—5) + 1о§ (х—2)—10^ (х 2 —10) .«= 0; 2) за копање бунара погођено је за први метар онолико динара колико износи минимум функције у = х 2 — 12х + 76, а за сваки потоњи по онолико динара више колика је вредност интез грала /х 2 с1х; колико је свега плаћено ако Бриксов логаритам мерног броја дубине је 1,60206? II — Задаци који се дају за писмени испит морају бити из програма вишег течаја. Међутим, јуна 1939 године дато је на вишем течајнОм испиту неколико задатака који су из програма нижег течаја. Примери. 1) На равнокраки троугао АВС са правим углом код А и катетама а дићи нормалу А8 = а у темену правог угла; одредити површину и запремину пирамиде 8АВС. 2) Основа пирамиде је правоугаоник чија је једна страна 24 ст, бочне ивице те пирамиде једнаке су међу собом и свака износи 10 \/13 ст, висина пирамиде је 16 ст; наћи површину пирамиде. 3) Темељи једне грађевине имају облик трапеза чије су паралелне стране 56 т и 43 т, а остале две стране 20 т и 21 т;