Prosvetni glasnik

ПОЧЕТАК ГОДИНЕ У ПРАСТАРОЈ КУЛТУРИ НАШЕГА НАРОДА Човеку из наше брвнаре, коме је сваки оброк комад сухе проје, и лето је тешко. Али онда бар сиротима сунце греје. Зима за њега значи низ мука и патњи, јер је зима за економски обезбеђене радоет, али је за сиротињу једна мука више. Тежак је живот у брвнари кад завеју сметови, кад северац дува кроз брвна, баџу или капић, па је кућа пуна студи и дима — а желудац је празаи. Онда је сва радост од преклада до преклада. Јер се ту, крај огњишта, и ради и одмара, и једе и спава. Жива ватра и ужарене главње бриге .растерују — греју и тело и душу. Још је теже живео примитиван човек, у даеним временима пре писма и предаје, пре Христа и његове благе речи и науке. Зими кад је шума и планина била непроходна, а земља и вода залеђена, нерадо се човек удаљавао од својих склоиишта, спиља, земуница или колиба доземача. Са тугом је гледао како сунце слаби, како је у подне на небу све ниже, како су дани све краћи. Са тугом, али и са надом- Јер је знао да ће уокоро, једнога дана, кад се једва буде издигло над обзорјем, препорођено засјати јаче и кранути новом енагом на свој годишњи пут. Вероватно још из тих времена потиче мит о вечној борби између светлости и тмине, мит о рођењу, о омрти и ускрснућу жаркога Сунца — све светлоети и свег живота ове наше земље. Пре једно десет година Херман Вирт, као допуну и објашњење једног свог антрополошког схватања о пореклу и о сеобама извесних људских раса, поетавио је теорију по којој је тај мит настао на европском северу негде пре најмање 15 хиљада година. За време зимске краткодневнице Сунце се спушта до најниже тачке своје небеоке путање. Изгледа да ће светлост за навек да умре: да је угаси хладна вода мора или језера, да је прогута земља прекривена снегом или ледом. У ствари дан зимског солстиција означава почетак сунчеве године. Тог дана сунце креће на пут, као што је и раније кретало и као што ће кретати довека, диже се по небу све више и више, и све јаче греје промрзлу земљу, даје јој нове снаге и ноеог живота. Тако је изгледало припростом човеку пре Божије и пре људске науке. При.митпван човек, као и човек најстаријих времена — хисториских .и прехисториских, замишља како се Сунце од једног зимског оолстиција до другог бори са боговима или демонима мрака, како иде од победе ка поразу и опет до П|Обеде.