Prosvetni glasnik

42

Просветни гласник

Најзад, из једне наше стариноке верске забра^не да -се, почевши од да:на Светога Николе па све до Бадњега дана «е Схме предузимати никакав рад са пређом, дају се извести занимљиви закључци. Исту такву забрану, везану такође за празник Светога Николе, налазимо и у једном од нас удаљеном крају Европе, на граници словенског и германског живља — у источној Пруској: значи да је забрана извесно врло стара, пошто је предење једна од најстаријих домаћих радња, вероватно и заједничка индоевропска. Када још додамо да је рад са пређом забрањен, и код нас и у источвој Пруској, и када се деси смртан случај у кући, онда је то не само нов доказ старине ове забране него у исто време и доказ да она стоји у вези са култом мртвих. И овај, дакле, детаљ могао би да учини веродостојнијом нашу претпоставку да је Свети Никола, за чији дан важи, ево, иста забрана коју налазимо и у култу мртвих, доиста наследник старинског српског бога онога света. Ми смо у стању да скренемо пажњу на још једну чињеницу: наиме, у источној Пруској забрана предења мотивише се тиме што ће ономе који на дан Светога Николе буде прео, поклати вуци стоку, а таква иста забрана, са истом мотивацијом, постоји и код Срба, само ту није везана са празником Светога Николе, већ за празник Мратинаца, око половине новембра по старом календару. За Мратинце, међутим, може се сматрати као извесно да су празник из старе вере, намењен некадашњем српском врховном богу. Свети Никола дакле дошао је да у нашој народној религији попуни једну велику празиину која је настала иосле слома паганизма. На њега је пренесена сва оданост, све страхопоштовање и све уздање које су претхришћански Срби имали према свом највећем националном богу. Он додуше није једини наследник овога бога, али је извесно један од најлегитимнијих и најпопуларнијих. Као такав, није он своју делатност развио само у једном правцу, и остао помагач само у невољама на мору и на води, већ је помагач, и то поуздан и неумор1ан, у свима невољама свога народа. Његових чудеса, како се лепо каже у акатисту, има колико песка у мору и колико звезда на небу. Једна српска легенда о Светоме Николи као слављенику —■ једна од најлепших које познаје светска књижевност — прича нам на дирљив начин како Свети Никола помаже онима који га славе. Славио човек Светога Николу, али кад се приближио светац, свечар некако није имао ни пара, па се узмучио, и разговарао са женом: чим да прославе овеца кад немају пара. Жена доне-се своје павте, и рекне човеку: „Ево, продај ове моје павте те куии што трсба да прославимо своје крсно име; па нека и тн жив, даће Бог, купићеш ми друге". Човек прими павте, и оде на пазар. Ту га сретне некакав купац, купи павте, и изброји му паре. Човек с парама, покупује све што треба за славу, и однесе кући. „Како си то купио кад пара немаш?" упита га жена. „Продао сам добро твоје павте", одговори човек. „Како си их продао кад си ми их вратио кући?" И изнесе павте које јој је донео неки човек и рекао: „Снахо, ево ти ове павте: твој ме човек замоли да ти их додам, а он оде послом у чаршију". И човек и жена сад реку: ово је био главом Свети Никола. Веселин Чајкановић