Prosvetni glasnik

Почетак године у прастарој култури нашега народа

45

чува о,д ватјре, од запаљења, а жута дуња од жутице. Глава од печенице о-ставља се за Ногу Годину, као знак да ее тога дана тј. на Мали Божић — наставља божићно весеље. Јер је Нова Година исто што и Божић, како се у народу вели. За Божић се коље печеница, на Божић и на Нову Годину свако мора да се омрси, а и добро да се напије, како не би преко године био глада1Н и жедан. Главни посао на Бадњи дан је доношење бадњака. И бадњак 1се обично еече док дан напредује, тј. до нодне. И сечење бадњака и доношење до куће и уношење везано је са много обичаја, рекао бих са религиским обредима. Ми их овде све од реда не може.мо номињати. Задржаћемо се само на неколико да би нам била јаснија веза »змеђу божићних обичаја и почетка године. Дамаћин, или онај од укућана који иде по бадњак, овије чалму око главе, обично неки шал, на руке навлачи рукавице, а уши добро заклања подишутом јаком. У Староме Влаху кажу да се тако ради да би свака њива, свака ливада родила, да би све било прекривено плодом. Ово скривање домаћина од бадњака можда има и друго значење, (домаћин треба да се преруши како га бадњаково дрво не б.и познало), али се овакако чини и ради берићета и напретка у тој години. Пре него што домаћин пође по бадњак наоштри добро секиру (коју носи у десној руци), у торбици спреми нарочито за то умешен хлепчић (тзв. бадњаков колач), једну флашицу ракије и мало жита. Понесе са собом рукавице у којима мора да има 0!вса са чиме ће да се полази бадњак. Домаћин се при поласку крсти, а домаћица га испраћа са речима: „Срећан ти пут и срећан ти бадњак!". Још се раније одреди које ће стабло да буде бадњак. Грм иоји је одређен да буде бадњак окреше се и око њега се посече трње. Изабере се неко згодно дрво, које је усамљено, да не би пало на неко друго дрво кад се посече, јер кажу да не ваља ако не падне право на земљу. Умро би неко од укућана. Кад домаћин, или онај од укућана који је ношао по бадњак, дође пред дрво које је одредио за бадњак, прекрсти се и назове бадњаку: „Добро вече и помози Боже!", па сам себи одговара: „Бог ти помогао!". Затим каже бадњаку: „Честитам т,и Бадње вече!", и при томе га посипа оним овсем из рукавице и, у исто време, сам себи одговара: „Добро дошао, да Бог да! Дошао са радом, срећом и берићетом, животом и здрављем"; себи одговара, као да дрво говори. Прекрсти се, узме секиру, онако у рукавицама, и почне сећи бадњак. Прву љуску шго отпадне узме ,и метне у торбу да би појнео кући. Она се 01ставља у жито, и код млека испод карлице да буде добар кајмак. Планинка чува тај ивер за годину дана, па кад до године прими други ивер, овај чу,ва а стари изгори. Кад се бадњак сече, сече се само са једне стране. Сече се дотле док се стабло скоро не пресече. Али пре него што ће дрво да падне, удари се јако секиром одозго на доле и отцепи се дрво што више, па и све до земље. Тако ,на бадњаку остаје један изљуштак са пања. Љуска .са бадњака никако не сме да остане на