Prosvetni glasnik

46

Просветни гласник

пању, јер би умро неко од домаћих. Дрво не оме пре времена само да падне. Ако се то деси, ваља сећи други бадњак. Дрво које се сече за бадњак треба да падне према сунцу, то јест према југу. Кад се бадњак отсече, окреше се и спреми. Домаћин крстећи се узима 01нај бадњи колач и ломи га преко пања што је остао од бадњаковог дрвета. Један део понесе кући, а други ставља на пањ. И нешто жита оставља, и говори: „Ово остављам тидама да се оне хране". То се чини.да птице не би семе са њива позобале. Бадњак се не сме никако вући, већ се на рамену носи и лагано пред кућу спусти. И бадњак и бадњачица и она друга мања дрва прислоне се уз кућу, пред она врата која сунце греје. Кад се све и у кући и око куће поради, стока кад се смири и чељад скупи, кад сви оперу руке, онда се узме конопац па се у њ свеже слама и доноси пред кућу. Кад је стока намирена и затворена, већ ее смркло, прошао је сат од сунчевог смирења, па се може унети бадњак и она слама. Бадњак уноси онај који га је отсекао. Бадњак се уноси исто онако као што се носио из забрана, тј. према себи, напред, као уперено копље. Не држи се голом руком већ у рукагнцама. Бадњачар стане на врата и каже: „ Добро вече и честито вам Бадње вече". Домаћица, или друга нека жена која се ту деси, посипа га житом и одговара: „Добро дошао, дошао са здрављем и берићетом, животом и слогом". Нека опет кад посипа говори: „Добро дошао, да си жив и здрав, Бог ти помогао". Како која уме онако и каже. Жито мора да посипа из сита у коме је чесница са свим врстама жита. Посипа десном руком. Посипа се бадњак да буде сита година. Домаћин, или онај који уноси бадњак, гледа да дрво закорачи у кућу десном ногом. Пошто се унесе бадњак, уноси се на исти начин и бадњачица, и она друга дрва. Кад је домаћин унео бадњак, па кад хоће да изађе по бадњачицу, каже: ,,'Ајд' збогом, остајте!". А укућани одговоре: „Срећан пут!" И бадњак и бадњачица ставе се одмах на ватру, бадњак с десне стране бадњачице. Између њих сстала мања дрва. Кад се бадњак меће на ватру, погуркује се три пута мало унапред да би те године ишло све унапред. У југоисточној Србији онај који уноси бадњак поздравља укућане са: „Добро вече! Дошла нова година, пофалила се са живот и здравље". Домаћица одговара: „Амин! Амин!" и баца преко њега жито које момци и девојке гледају да ухвате онако у лету, јер верују да ће лакше да се жене или удају ако се окупају водом у којој је оно жито. У Шумадији и у Староме Влаху бадњак се сече од храстовог, глоговог, церовог или буковог дрвета. То мора да је неко згодно дрво и усамљено. Рекли смо да се бадњак лепо окреше да би био гладак. Дакле на њему нема грана и сува лишћа, као што је код нас варошана. Дебео је око 10 цм. а дугачак је до 2 метра обично око 1,50 м. Изгледа да је и код нас раније бадњак био много дебљи, као какав трупац. У Буковици, у Далмацији, бадњак је као човек у пасу. На острву Крку то је велики пањ који зову крљ. У Енглској, у средњој Немачкој, у Прованси, а нарочито раније у Шпанији, а и дан данас у Сардинији и Сицилији, палили су и пале с дебели бадњаци, негде само уочи Божића, као и код нас, а негде од Божића па до Богојављења. У неким местима у Дал-