Prosvetni glasnik
Размишљања о будућој женској средњој школи
61
коварошке улице и осталих негативних утицаја. Што више времена буде посвећено школскоме животу у раду, одмору, игри и забави у самој школи, васпитни утицај женске средње школе имаће неизоставно позитивније резултате од досадашњег. Једино ће тако средња школа престати да буде краткочасовни доживљај неког отарашавања дужности надохват, после чега за већину следују или инструкторски помоћни часови или остала добро позната „занимања" наших средњошколки (корзо, биоскоп, „мимоза", и сл.). Једно или два после подне требало би посветити спорту: лакоатлетици, купању, пливању, клизању, скијању и сл. под руковођењем наставница телесне културе. Важно је и то: да се ни у нижи ни у виши течај женске средње школе не примају као досада девојчице болесне чак и од туберкулозе, као и са телесним манама које искључују могућност интензивног духовног и телесног напора при редовном школскоме раду. Јаче срчане мане, јака кратковидост и слабовидост, наглувост и говорне мане итд. 3 ) Женска средња школа задржала би и даље два течаја: нижи и виши. Нижи би трајао 4 године а обухватао узраст девојчица од 12 до 76 година. Шире опште обраЗовање које даје нижи течај мора чинити једну заокругљену целину а претстављати средњи степен варошке образованости за девојке које се неће даље школовати, а у исто време послужити и као довољна припрема за евентуално даље стручно образовање, као и за продужење школовања у вишем течају средње школе. Било да се овај течај установи као административно засебна школа под именом Женске грађанске или Девојачке школе, или да буде у вези са вишим течајем, у оба случаја њему се мора посветити нарочита пажња, знатно озбиљнија него досада, пошто он васпитно изграђује женску младеж у најделикатнијем и најпресуднијем добу њена узраста. Научним градивом иарочито из апстрактних научних области (на пр. математике) не би се девојчице овога узраста смеле оптерећивати као досада. Такође није умесно ни школско претеривање са домаћом лектиром нарочито из белетристике. Више него и на ком ступњу образовања, овде важи оно Шопенхауерово убеђење: да много читање и следствено усвајање туђих мисли, наместо развијања властитих из посматрања, експериментисања и личнога делања, ствара неискристалисане главе. Бајке и романи нарочито се морају опрезно „дозирати", иначе прети опасност да се девојчице нездраво расплињују у области маште и осећања а на рачун развијања смисла за стварност и личне делатности. Језгро свега васпитног и образовног рада баш на овоме ступњу женског просвећивања сачињава Српски језик са Српском историјом, Земљописом Српских покрајина, Етнографијом и Фол-
3 ) За такву децу треба устаиовити посебна одељења да би и она могла према мери својих способности добити шире опште образовање. Са нормалном децом није њима место у првом реду ради њих самих и неминовног стварања у њима осећања мање вредности.