Prosvetni glasnik

140

Проеветни гласвик

или кроз какав догађај". Остају свакако за непосредно кзражавање осећања речи и појмови са гледишта г. Продановића. Јер песник, по њему, који казује осећања помоћу спољних изражаја осећања, помоћу покрета који из истих осећања произлазе и помоћу дотађаја који због њих наступају не казује осећања на начин који одаје проницање у суштину ствари и удубљивање у душевно расположење. И -пошто по схватању г. Продановића „ПО' тим спољним изражајима, покретима и догађајима треба судити о јачини и врсги тих осећања", — онда је тако казивање осећања посредно, а наш народни песник који најчешће тако казује ссећања „не може да проникне у суштину ствари и да се удуби у расположење личности". Мислим да се не може оспорити да је овакво разумевање текста г. Продановића тачно. €ва тежина схватања г. Продановића јесте у ономе „судити". По том схватању оно што није садржина моје, да рекнем непосредне свести, оно што ја не доживљујем, оно што се не збива, не догађа у мојој свести, оно што није ток мога доживљавања, оно што не искусим ја, већ што је ток доживљавања туђега ,,ја", оно што се збива, догађа у туђој свести, — то постаје садржином моје свести помоћу суђења. Говоримо уопште. На који је начин једно „ја" свеоно онога што -се збива у другом, туђем „ја"? Г. Продановић мисли помоћу суђења. И то сам гледиште горе означио као заблудно. То јетледиште рефлексионе психологије. Ту се логичне мотућности и логичка рашчлањавања^ исходи рефлексије узимају за чињенице, за живу стварност, узимају се-појмови за целивску стварност. Послужићу се једним примером. Позната је ствар да песници свих времена и свих народа опевају љубав. И наш народни пеоник огледао -се у приказивању тог афекта. Познато је да се онима који чезну једно за другим некад чине тешкоће за олакшање томе чезнућу — родитељи се испрече и не допуштају младима да заједно прођу кроз живот. Дешава се даЈМлади због тога драговољно и у смрт одлазе. Укратко, познат предмет, не треба више објашњавати. Наш народни песник хоће да сцрта душевно расположење девојке у тренутку када ова сазнаје да се момак који је воли и кога она воли, присиљен, жени другом девојком. Шта се збива у души те девојке кад прима ту вест? Наш народни песник казује та осећања овако: „Од љутине сва је пребледела, Од жестине мало потамнела, А од туге већ је изумрла, Везућ преби иглу од биљура И замраи шест пасама злата".