Prosvetni glasnik

ЈЕРОМОНАХ МАРДАРИЈЕ ОД МРКШИНЕ ЦРКВЕ ПРВИ БЕОГРАДСКИ ШТАМПАР 1 I Четири стотине година после проласка кроз Београд ученика словенских апостола св. Ћирила и Методија, који догађај означава почетак писмености и књижевности Словена на Балкану, српски „прежде бивши краљ" Стефан Драгутин добија Београд од свога шурака мађарског краља Ладислава IV (1284). Тада је Београд први пут дошао под српску власт. Поред Дебрца, „славног двора његовог у Срему" (у то доба је Срем обухватао и сеЂорђе Сп. Радојичић верозападну Србију), и „славни и преизврсни град звани Београд српски, који се налази на обали реке Дунава и Саве", био је престоница Стефана Драгутина, краља покајника који често имађаше „у рукама својим псалтир душеспасни" и који „јеванђеље божанствено . . . непрестано прочитаваше". На двору краљевом прављени су „сасуди свештени златни и сребрни, украшени бисером и драгим камењем, путири, дискоси и велика нафорна бљуда (зделе), кадионице, ручке, рипиде и свећњаци златни, и друго што је потребно од таквих ствари, свештеничке златоткане драгоцене одежде". Све је то спремано за поклоне црквама по српским земљама и по земљама „других благоверних народа". Књиге се не помињу. О њима ништа не говори краљев биограф, архиепископ Данило II, који је за краљеву мајку, краљицу Јелену, забележио да је „књиге божанствене у дому своме састављала и изредно писала". Ни у другим историским изворима нема података о Београду као средишту књижевног и преписивачког рада у доба владе „краља од сремске земље" Стефана Драгутина (1284—1316). Београд је то несумњиво био у доба кад је њиме управљао владар који је и сам био књижевник, деспот Стефан Лазаревић