Prosvetni glasnik

270

Просветни гласник

(1403—1427). Радослав Михаљевић, војвода „благоверног и христољубивог деспота Стефана", подигао је манастир у Радешину (то је данашњи Радошин, село у Ресави). По мишљењу неких наших историчара, о војводи Радославу (| 4 јануара 1436 год.)

ч, ж ПрИДкЈОЖДБСТВОМк ННГЛ рОДСТЕ«! 1УХ Е4 Ј С НЛ А В А® ЕЛ СТ ДВ{>1ЛМЛМ. ЛВЈ34М1. ЈОДН 1МДМ. 1М4КЖер6ДН ј Ш?СОВЛ. МКСОВЖС (ОДН ј Јоудоу ТЈгоегО. 10УД4Ж1 (О&Н _,ф<1ј1С Н^Л^Л ИТ<1М4рН« ф<('|1ССЖС ро^нбсромл . 60Ј0МЖЕ родн јЛ^ШЛ • 2(р<1М Четворојеванђеље (Београд, 1552)

3<

певају народне песме као о Облачић Раду или Облак Радославу. За манастир свога „господства" Радослав је наредио да се у Београду препишу осам књига, наравно богослужбене садржине. У својој превеликој скромности преписивач тих књига није забележио своје име. Из Београда је он отишао у сам манастир и тамо преписао још једну црквену књигу. У манастиру Крушедолу чува се један рукопис, који садржи каноне Богородици и службе св. Теофани, архиепископу Максиму и кнезу Лазару. Сава Петковић, који је описао све крушедолске рукописе, ставља тај рукопис у XVI век. Међутим, у науци је изнето и друго мишљење по коме је рукопис из XVII века. Садржај тога рукописа јасно показује, да је то препис неког ранијег рукописа написаног у Београду, и то вероватно у доба деспота Стефана Лазаревића. У Београду је постојала црква Успења Богородичиног, која је била „престо митрополита београдског, екзарха свих српских