Prosvetni glasnik

272

Просветни гласник

трополији београдској гаји нарочити култ косовског великомученика. Београдски рукопис није имао Службу архиепископу Максиму. Максим је истина био београдски митрополит (први помен из 1513; | 1516 год.), али његово проглашење за свеца било је оне црквене године која почиње 1 септембра 1522 а завршава се 31 августа 1523 године. Према томе, Максимова служба састављена је после 1 септембра 1522 год. У то доба није постојала Богородичина црква у Београду. 28 августа 1521 год. Турци су.освојили Београд. Богородичину цркву претворили су у џамију, а мошти св. Теофане однели су у Цариград. Када је са београдског рукописа преписиван онај рукопис који се чува у Крушедолу унета је и Служба архиепископу Максиму. То преписивање је вршено свакако за сам манастир Крушедол, за задужбину архиепископа Максима у којој су почивале његове мошти. Крушедол је Богородичин манастир; посвећен је Благовестима. Због тога је сасвим објашњиво да се за Крушедол преписују канони Богородици (Богородичник). Мађари владају Београдом у доба проналаска штампе. Прве вести о Гутенберговој новој вештини имамо из 1439 год. То је година пада Смедерева, престоног града деспота Ђурђа Бранковића. Турци су тада освојили и опустошили скоро целу српску деспотовину и држали је у ропству више од четири године. Историчар владавине Ђурђа Бранковића, Чед. Мијатовић истицао је да „кроз стотине година црња несрећа није била сналазила народ српски, него што је била несрећа године 1439". Идуће године, 1440, Београд је доживео прву опсаду турску, која је трајала преко пет месеци, од краја априла до септембра. Српски летописци су забележили да те године „ходи цар- Мурат под Белиград и не успе ничтоже". Друга турска опсада Београда била је у јулу 1456 год.; она се завршила турским поразом. До тога времена Гутенберг је толико усавршио свој проналазак, да се могла да штампа Библија од 42 реда, ремек дело штампарске вештине. Најдаље до средине 1455 год. довршено је штампање Библије од 42 реда. А већ крајем те године Гутенберг губи своју штампарију. Одузима му је његов зајмодавац и компањон, Јохан Фуст. Трећа опсада Београда била је 1521 год. После двомесечне храбре одбране Београд је дошао у турске руке 28 августа. У старој српској штампарији у Горажду (у Херцеговини на Дрини) баш тада се штампао Псалтир, који је довршен 25 октобра, уочи самог Митровдана. Син старца Божидара Горажданина, „смерени свештеник" Теодор Љубавић, који се „трудио" око штампања Псалтира, забележио је у поговору да те године „паде султан