Prosvetni glasnik

300

Просветни гласник

царевину и са својим освајањем доносиле су своје културе. То су били Германи, Хуни, Авари, Словени, Бугари и Мађари, који су са Византијом дали археологији Србије материјал за познавање рано историјских култура. У Србији је иреовладала словенска култура и послужила као основа за стварање националне српске уметности и цивилизације. Тим моментом престаје археологија Србије. Археологија појединих земаља јаснија је уколико су њене музејске збирке богатије. Данашња Србија има лепе археолошке збирке у Музеју Кнеза Павла у Београду, и у неколико мањих збирки по локалним музејима у унутрашњости, у Нишу, Неготину и у Банату, у Панчеву, Вршцу и Петровграду. Садржина ових збирки је претежно преисторијска мање римска а најмање рано историјска. Ова појава је везана за саму природу старина. Ове у преисторијском добу прављене од најслабијег материјала. Зато су биле изложене честом пропадању и ломљењу. У антици солиднији и скупљи материјал ограничава продукцију предмета, али је уметнички диже. Тако је настала већа оскудица у њима. Немирни догађаји, промена власти, стални ратови и етничка померања у времену ране историје у средњем веку сасвим редуцирају животни стандард и обиље старина нестаје. У збиркама су старине временски подељене, и то, у преисторијској збирци на предмете нз каменог, бропзаног и железног доба, у античкој на грчке и римске, и у рано историјској на византијске, затим на оне из доба сеобе народа и на словенске. Тако је уједно приказана и релативна хронологија култура које су се временски у Србији у току векова пре стварања националне српске државе измењале и чине основу њене археологије. Апсолутно временски почетак преисторијског доба у Србији је пре много хиљада година везан за појаву првог човека уопште, а престанак је растегнут од VI до I века пре Христа, када су Грци трговачки а Римљани освајачки овамо продирали и донели собом античку културу. Крај антике је везан за VI век по Христу, када је почела историја Византије, а крај рано историјских култура је приближно X век, када словенске старине добијају национално српско обележје и карактер. Трагови старијег каменог доба, палеолита, врло су ретки у Србији. Са сигурношћу су утврђени у Банату, околини Вршца и изложени у тамошњем музеју. То су оруђа из кремена, грубо формирана у облику ножића и стругала, и неугледно тесана. Глачање камена није још познавао тадашњи човек. Није знао други материјал за оруђе осим камена и кости. Метал је био тада потпуно непознат. Са тим најједноставнијим алатом пробијао се