Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

седе док доо: 00 ХУООСХо с ос О осе особе о0)

православном цару, заштитнику источног православља и словенског племена. Она је била одлична хришћанка и ретка грађанка и велики искрени ревносни пријатељ и дародатељка своје простране домовине целокупног српског племена; она је и основатељка овог богатог св. храма — светитеља оца Николаја у београдском гробљу, где се посведневно шаљу молитве Господу Богу Творцу за покој душе благочестивих хришћана, где се еднако проповеда истина јеванђелска и хришћанска љубав за срећу и напредак свог народа. Она је и премудра, богата завештатељка целог свог имања за духовну просвету срп. подмлатка из свију крајева српских земаља. — Па зато данас ову ретку покојницу не оплакује само њена родбина и најближа околина, већ њу оплакује, жали и за њом јадикује још у неуједињеним тужним нашим пределима мученички српски народ и њена духовна деца, коју њена племенитост није заборавила ни на самртној постељи, јер се својим богатим завештањем побринула и за њихово васпитање и облагорођавање њиховог српског срца идуше.

„Тако је, ето, ова мајка са дубоким, брилијантним васпитањем хришћанским, народносним и човечанским до последњег свог часа запајала свој млађи нараштај. — Са оваквом су увиђавношћу мајке васпитале, одгајиле и народу дале све оне витешке синове, који не пожалише свој живот за св. веру, народну династију и данашњу слободу. -— Овакве мајке, где још није продрла слобода и просвета и данас још у неким срп. земљама проповедају својој деци веру и народност и спремају их за опште уједињење нашег племена. Овакву је једну срп. мајку, родитељку и учитељку срећом српско небо обдарило — једну просту српску сељанку _Бабу - Вишњу — да роди и онако васпита једног народног избраника и избавитеља српског племена од ропства и коначне политичке смрти — Великог Милоша — творца садање српске државе.

„Да, ово ће нама и потомству нашем послужити као најузо. ритији св. пример за најсветије дужности у будућности, па ће нам и нашим најдаљим покољењима у славу Божју из ових оваквих величанствених примгра у грудима изникнути цветови у херојском срп. врту — најсветлији идеали и најплеменитија осећања, те ће се тако већ једанпут у славу и величину нашег племена и доћи до општег народног јединства, — да већ једанпут и двоглави бели срп. орао рашири своја победоносна позлаћена крила и тамо, где још вековима ропски ланци окивају нашу браћу, и тамо, где се још не лепрша света таковска застава,

оУооохосхобуовхосжхоо | — 4 — осожебхвохсожовхоуо