Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

сеоске довео око дос доо зо -садоебс ове восак особе

но она све то не чује, не знаи не види. Једини је Божји створ човек — цар природе, који је обдарен и способан, да се по Божјем благоволењу развије и уздигне до познавања свог Творца Бога и Његових премудрих вечитих закона, па тако да се усаврши и измири са животом и смрћу, да тако постане својим племенитим делима велики, слободан, славан, бесмртан и вечно срећан.

„Но, у оваквим приликама не говори се много о пролазном, распадљивом благу на земљи, где не може бити среће без несреће, радости без жалости, смеха без суза, дана без ноћи, уживања без разочарењ", већ се размишља о оној вечној срећи, о којој говораше и благсвеститељ Јован Богослов, онда када Бог — човек на крсним мукема издисаше: „с'да се прослави

_ Син човечји“.

„Да, ето, драги хришћени, сакупили смо се данас овде као благодарни синови, да учинимо и последњу почаст и споменемо велика, бесмртна дела једне велике српске мајке, а то је генијална духовна мајка упокојена Драгиња Станојла Петровића — мајка добротворка и учитељка своје деце са дубоким народним самосазнањем, која је у својој малој, домаћој црквици неуморно узимала улогу побожног и смиреног свештеника, који служи Богу и народу с највећом оданошћу, хришћанским и грађанским врлинама, прегнућем у непоколебивом достојанству посве-дневно сакупљајући и прибирајући у свој благословени аврамовски дом сваког оног, који жели да свој карактер челичи и своју душу подгрева вером и љубсвљу према домовини, да размишља о будућем витештву, слави, величини и јединству народном, желећи тиме да своје кћери и синове одушеви, те да буду бесмртни борци за веру и владаоца, за опште ослобођење и уједињење, жртвујући у исто време све своје имање за ту цељ, за све Српство из свију крајева, чиме је потомству показала да овакве мајке код својих духовних синова и кћери већи успех могу имати од свију оних наставника, који се годинама са огромним материјалним жртвама васпитавају.

„Покојница је била у свему добра и са вишим погледима увиђавна и га све што је свето и племенито за један народ ревносна: она је својим делима уздигла и прославила и изван срп. граница сувремене српске мајке и кћери у православним земљама. — Она се у корист своје још неуједињене домовине обраћала за познанство са својим скромним побожно: —хришћанским даровима на Исток васеленском патријарху, — од којих

сам један имао част ја лично предати — и на Север моћном

ОБУОСМОВОБУОбУобУоо | — 93 — Фежосхосхосидожоожоо