Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

окове осе дос дос дос доо дос осе осе о осе О осе Обе)

„Дакле, као што се види карактерне су мајке највећи стуб срп. племену, па благо нашем народу и довека у чијој се средини находе још овакве мајке, као што беше велика добротворка Драгиња Станојла Петровића.

„Али гле изненадног догађаја! Из наше средине једнога између првих народних ратника телесно смртног а својим хуманим делима бесмртног, данас нестаде, — пређг из времене смрти у вечни живот. Да, тако рећи, до јуче беше с нама ова просвећена богатом народном идејом госпођа Драгиња, једнако и неуморно говорећи о срећи, судбини и напретку своје духовне деце. — И гле, како сада она пред нама лежи у сандуку, без чувства, без дисања, лишена светлости, снаге и живота, лишена „свију милина, сваке времене красоте, достојанства и почасти. Али у оваквим случајевима, цраги хришћани, тренутци су и сувише свечани, а у исто време и сувише тешки, и те осећаје често ми скривамо сваки за себе. У оваквим случајевима шта нам друго остаје, до проговорити речима богодухновеног св. Јована Дамаскина : „О, да чудног чуда! Каква то тајна би с намаг Како се дадосмо трулежиг Како се удружисмо са смрћу г Е, доиста је то Божја заповест као што је писано! Он нека би преминуломе дао покој“.

„О, благо онима, који су низом својих славних дела украсили свој брзи век; благо онима, који су тражећи за свој народ срећу, правду и просвету поднели трудовеи у свим приликама жртвовали сами себе; благо онима, који воде рачуна о своме кратком земаљском веку, о својој дужности преме отаџбини и о своме бескрајном спомену!

„Опрости нам, узвишена многопоштована добротворко и многим хиљадама духовна мајко, велика и племенита, достојна Српкињо: опрости нам на овој доста слабој, али искреној речи, јер о теби имаће казати бољу и пунију реч потомство и Српство из свију крајева наше велике домовине. :

„Ми се нисмо данас овде сакупили у овој тобом подигнути св. Божји храм само да набрајамо све твоје велике врлинеи радове, већ смо по дужности, руковођени љубављу, позвати признателношћу да учинимо спомен теби и твоме по општу ствар достојном сваке хвале родољубивом раду, који и да није ове наше веома. непотпуне и кратке беседе, неће бити с тобом сахрањен у гроб.

„Радујте се, срп. мајке, радујте се синови и предивне кћери српске, радујте се и китите миришљавом ружом своје срп. груди,

ОСЖХОСХОСХОСХОСКОСКОд | — 95 — – ОСХОСХОСХООХООЖОСЖОО