Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

ооосооое осе вовсе око вео око о Ооо 9

што имадосте великим делима прослављену овако велику, далековидну срп. мајку, којој се данас овако свечано земни остатци предају мајци земљи, а којој ће бесмртна, светла и племенита дела с векова на векове светлити у свом роду као светло сунце, — Позвати, дакле, патриотском дужношћу скупили смо се овде да одамо последњу почаст овој врлој Српкињи при растанку. Нека је бесмртна слава великој и мудрој Драгињи. Слава јој, јер је она са својим делима најславнија од својих сувремених другарица! Слава јој, јер је она као кћи великог народа српског показала прави пут и мудрим и силним, и богатим и високо ученим, како се тече царство небеско и како се долази до бесмртне славе у свом племену.

„Ми, пак, драги хришћани, који смо се овде сакупили око смртних остатака ове упокојене веома ретке патриотке, и који још остајемо овде на земљи управимо очи наше к Престолу Свевишњега и молимо Му се: да Отац небесни одозго с висине светога жилишча својег услиша смирене наше молитве: да Он свесилни и превечни опрости све грехе верној својој трудбеници, да је прими у лоно Аврамово и удостоји је вечнога живота, учинивши је причасником свију оних радости, које је Он Свевишњи уготовио онима који га љубе“.

У име Велике Школе говорио је врло лепо г. Д-р Милан Јовановић — Батут, Ректор Велике Школе. Његов оригиналан говор гласи:

„Као представник Велике Школе излазим скромно пред самртне остатке велике покојнице Драгиње Станојла Петровића, да се у име највишег прссветног завода у Србији с њоме опростим и да јсј] из свега срца захвалим, што се у последњој вољи својој тако богато сетила Теолошког Факултета будућег Српског Универзитета.

„Има простих душа, које снажно и дубоко осећају. Има скромних, али ипак за то необичних умова, који и без велике науке широко виде и далеко продиру. По некој — рекао бих урођеној величини својих основа проникну и схвате често и пајдубље истине и најзамршенија питања у људском друштву. Неком вишом, богодансм бистрином уоче они и најскривеније разлике у појавама живота, — и на тај начин умом и срцем погоде махом баш оно, што је истинито, добро и лепо. Идеали, зл којима само најодабранији свога племена теже, огледају сеу

ОСУОСХОСХОСХСОХСоХОо = — 96 — – ОбХОСХОбХОСХОСХОбХО