Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

таквим особама као одсјај неког тајанственог, или дубоког и чврстог уверења.

„Таква једна природа беше и Драгиња Станојла Петровића. Као слаба жена у обичним грађанским приликама показала је она целим својим животом толику снагу духа, толику превласт бољих осећаја, толику сталност етичких основа, да се, ево, данас пред самртним остацима њеним с признањем и захвалношћу сакупише најодличнији представници целога народа. Сви ми осећамо, да нас у појави Драгиње Станојла Петровића нешто силно привлачи, да нам та необична појава импонује, да нам изазива чуђење и поштовање. Па чисто и нехотице тражимо дубљег разлога томе. И нехотице се питамо: где су, управо, основи те величине драге нам покојнице 2

„На то питање покушаћу да дам кратак одговор.

„Драгиња Станојла Петровића имала је у своме животу три идеје водиље: веру, народност и просвету а те три чињенице су у исти мах и три снажна стуба нашег целокупног народног живота и напретка. На тим стубовима почива данас — а почиваће за дуго и од данас — и велики део оног умног и моралног напретка, што га ми тако жељно ишчекујемо од домаћег васпитања и школске наставе. Вера, народност и просвета били суми биће наше вође и оружје у борби, којој смо изложени.

„И скромна грађанка српска схватила је одмах својим бистрим умом и пуним срцем велику важност тих чињеница за народни живот и напредак, па их је баш за то и уздигла на престо својих најузвишенијих циљева. Што год је радила, што год је мислила, што год је осећала — имало је везе са та три циља и, ко год јој се приближио морао је осетити ону свету ватру одушевљења, којом је она тим својим идеалима стремила.... И не само то, него бистрина и дубина њенога ума и танчина њеног бољег осећања вазда показиваху — а тонам евоим данас показују — како је она правилно схватала та три циља. Њена побожност и вера не граде само величанствене храмове, где ће се Слово Божје проповедати и име Његово славити, него у исти мах подиже и живу цркву Христову: спрема просвећене и одушевљене бсрце и проповеднике свете науке Његове по православном народу српском. Њено родољубље не малаксава и не стаје на границама наше уже отаџбине, него је заишло широм целога света и пригрлило васколики народ српски — све синове раздробљеног племена нашег, да из тих једнородних јединица и опет склопи снажну и трајну целину. Њена просвета не тежи

овжовжовжосжовжовжод | — 97 — обжовжосжовжовобс о)