Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

- = ~ = А = . – ~ (0(0] = ~ = = – 5: < 5

за оном врстом науке, која хладно и саможиво исповеда само принципе безобзирне нужности, голе истине, без етичких основа: — него их ставља на чврсто постоље љубави и узајамности, савести и морала, хуманости и алтруизма, вере и народности. Оно, -што су некада само најпросвећенији духсви појединих народа истицали као узор и директиву људском животу, то се у души наше велике покојнице скристалисало у три сјајна облика: у преданост и љубав вери, народности и просвети.

„Већ сама та појава је веома необична и изазива праведно признање и поштовање. Ретко је и: међу људима тако одабраних и чврстих природа, који мете свога живота дижу на такве висине а међу женама је, наравно, таквих појава још много мање. Па кад још помислимо, да се Драгиња Станојла Петровића за те узвишене циљеве необичном снагом, одушевљењем и издржљивошћу борила; кад признамо, да је баш она, као слаба жена, понекад морала представљати баш и видљиви стожер многих покрета у та три правца; кад још томе додамо да је њена љубав и оданост у пословима те врсте веома често показивала и знатних, стварних успеха; кад, најпосле, из њене последње воље сазнамо, да су је ти идеали и до самртног часа пратили: — онда ћемо ласно наћи одговора на оно питање, што смо га мало пре ставили. Онда, без сумње, сви морамо признати, да је Драгиња Станојла Петровића надмашила својем личношћу многе од својих сувременица; да смо ми смрћу те велике жене изгубили исполинску снагу, која је нашој бољој будућности помагала а да смо, опет, у њеном животу добили узорити пример, који ће нам вазда светлити и на добро нас подстицати.

„За то нека је вечна памјаш и слава великој Српкињи Драгин Станојла Петровића !

Од стране професорског колегијума, и као представник Богословије, говорио је Петар С. Протић, професор, у то време надзорник основних школа за округ београдски. Његова посмртна реч, ево, како гласи:

„Блажен пуш в онже идеши днес душе, јако угошовасја шебје мјесто упокојенија“... „Ниси се надала Ти, велика Српкињо, добра Мајко и ретка добротворко, да ће те пред одлазак твоме земаљскоме другу, чије си име осветлала а имање прославила, —да ће те посмртном

ОУООХОБУОСХОбХОХОО | — 98 — ОбХОСХОСХОСХОО Ооо