Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

сеобе зоо зосеоосе осе ово док ос ос ок око,

неког жалити, онда изван сваке сумње не треба жалити покојницу, која је земаљски живот заменила небесним; него ваља жалити оне, који у покојници изгубише Мајку, утешитељку своју. И ако у истини достојно и свесно поштујемо узор — Српкињу Драгињу, онда угледајмо се на њен светао живот: љубимо Божју славу; имајмо душе и срце према невољнима; чувајмо српски образ, такмичећи се по међу се, ко ће боље и више Богу и Отаџбини послужити а све за нашу срећу на земљи и за наш достојан одговор у дан Божја суда. И хришћанска дужност и српско родољубље налажу нам сада, да с Мајком нашом, Црквом светом, помолимо се Богу Милосрдноме, да са светима упокоји душу покојничину тамо, где нема ни болести, ни туге, ни уздисања, него живот вечни — блажен. Амин.

За тим је следовао говор Епископа жичког Саве:

„Блажени јаже избрал и пријал јеси, , Ј Господи“!...

„Ипак ће вода шећи,

„Куда је шекла;

„Као шшо је, после Косова, „Своме сину српска мајка рекла“

ж

~ =

Српска мајка у служби српског племена.

„У сваком погледу оправдано је, што се још од искони нг= само код образованог света, већ и код полудивљих људи гледа на мајку као на небесно светило, као на искру божанствене љубави, као на сунце које расипа светлост на друга тела, као на тајанствену величину, до које људски дух без више натприродне силе и моћи не може доспети, јер она, благородно-увиђавна мајка, првим својим нежним верским и народним васпитањем спрема човека као најважнијег и најсавршенијег Божјег створа цара васељене — у дивном Божјем рукотвсру, што се зове васељени свет, да у истини буде слика свог Творца.

„Као што у опште видимо: велика небесна светила дивно и величанствено с векова на векове непроменљиво иду својим путем: годишња се времена својим правилним током мењају, престају, па опет се у своје време појављују; животиње и биљке ничу и успевају па и нестају. Дакле, природа је у вечитом кретању,

оожосхосхоожосхосхоо — 92— обхосхосхосховжовжоо