Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Степографске белешке

169

одбора, али одмах за тим г. министар је додао, да he влада пристати да у Устав уђу све такве одредбе у колико она нађе да су опрардане. Тај други део господина мннистра довео нас је у једиу забуну после онога првога дела, испунио нас је бригом о даљем држању владе о томе питању, и у неку руку створио je међу нама, да не кажем зебњу, али једну неодређеност, како да примимо оба ова дела и изјаве господина министра. Да ли да се зауставимо само на првоме делу без овога другог или да се зауставимо сжо на другом делу, који готово потире први део. Ја мислим, господо, да је тенденција економског и социјалног држан.а наше државе обележио сам живот нашега народа, да је обележио сам развој ii економског и социјалног живота. Може ли ко да посумња у те дубоко обележене бразде? Довољно му је, па да се разувери и разбије своју сумњу, да завири само у стенографске белешке, које се воде о нашем раду за ових последњих 14 до 15 дана, па да види, да су готово све групе сем може бити групе, којој припада г. министар подвукле у својим изјавама и те тенденције и те тежње, које смо у првом реду ми овде земљорадничка група подвукли. Тенденције су обележене и то јасно обележене овде у говорима представника. Господа, која су овде говорила представљају наш народ, она су јасно у својим говорима обележила те тенденције и ја бих био и моји другови веома успокојени, ако би г. минцстар за конституанту своме овоме говору додао једну нову изјаву, која би разбила ову нашу зебњу, која би подвукла тензенцију овде обележену, која би водила рачуна о тим тенденцијама. Али, господо, наша зебња у колико је оправдана из другог дела говора г. министра. Тако се г. министар даље осврнуо на други један говор имено на онај говор, који говори о праву ове скупштине, да нацрт владин може мењати и може га по вољи и потпуно изменити тако, да га предлагачи и не познају и ако се не варам ту је идеју први изнео поштовани г. д-р Вељковик То је његов говор на који је г. министар рефлектовао. Кад је г. министар на тај говор рефлектовао, он је онда изјавио: „Јесте господо, можете мењати ви, можете и сасвим промснити нацрт, који је влала поднела, па га можете и одбацити али онда морати потражити и владу и већину, која тако што уради.“ Том изјавом г. министар је потпуно потврдио онај други део изјаве, који је био управљен земљорадничкој групи, т. ј. да влада неће пристати (д-р М. Лагиња: Ова влада.) да данашња влада неће пристати на велике у овоме Уставу. (д-р Boja Вељковић: Пристаће на промене и остаће.) Тако је г. министар изјавиб и тако сам га ја разумео. Ја зато говорим, што бих желео, да г. министар мало ближе каже, како он мисли да се то може једно с другим помирити. Ако влада о изјави г. Министра стоји на томе да неће трпети и да неће допустити таке велике измене, а ево што ми тражимо и ово што готово сем групе радикалне странке све друге групе што су пришли томе гледишту и што су такође тражиле, то засеца у велике измене предложеног нацрта, ако влада неШг пристати на такве измене, онда значи да ми већ сада имамо да се одређујемо и рачунамо на ту опозицију владину, и према томе своје држање да подешавжмо. Зато бих молио пошто се врло много поентира в-а- реч „споразум“, а ми смо овде једна од оних група која тражи споразум, једна од оних група, koja споразум xofee, једна од група koja хоће да сарађује на изградњи ове државе једна од оних група, која у првом реду осећа потребу мира и реда Стспографске белешке

у овој земљи, потребу сређених прилика да може да се ради, да може да се привређује да сваки може да буде господар свога рада и тецива свога рада, као таква група ми ве®а много полажемо баш на ту реч споразум, и зато што хоћемо споразум, зато мислим да би било добро, и потребно да г. министар ове две своје изјаве објасни нама да доведе у неку сагласност и ако je то могуће да ову зебњу која се код нас пробудила, једном категоричком изјавом отклони. Ништа више немам да кажем. Потаредседиик д-р Т. Томљеновић : Реч има на лично објашњење народни посланик г. д-р Матко Лагиња. д-р Матко Лагиња: Поштовани Одборе, ја не бих хтео да г. Министар за Конституанту и Изједначење Закона који је тек испред нас овде двојице говорио остане у некој двојби гледе једног мога израза. Г. Министар учинио је прилично јаку замерку мени што сам овде изјавио ову мисао : да сам оставио банство, боље рећи морао да оставим банство, зато што децембра нисам хтео дозволити да се народ коље у Хрватској. Ако кажем на умирење г. министра, потврђујем да сам ја то и ако можда којом малом измеиом овде изјавио, и ако нисам достатан образложења тога и ако је г. министар нашао можда некакву недостатну образложбу у ономе што сам тада учинио, могу споменути само то, да сам ја извео оно, што је данашња државна влада од мене захтевала. На име г. Министар каже да никад нико од мене није тражио друго већ да задржим ред и и обезбедим личну слободу и имовину. Ја констатујем свечано, господо, да сам ја то 8. децембра 1920. год. потпуно и адвербум получио и извео, али треба још нешто на образложење тога, а то је ово да морам рећи да се онда, за ону згоду, господо, од мене захтевао један поступак, који ја, као хрват и као човек нисам могао и нисам смео, да изведем, јер, кад бих ја био оно хтео да изведем било би Загребом ако не и осталом Хрватском потекла народна и кажем отворено невина крв (Гласови: То није тачно). То је сасвим тачно (Чује се: Од вас је тражено само оно на шта сте ви пристали у Министарском Савету) Ако хоћете, господо. да и даље о томе говорим, ја мислим да би нас то далеко одвело и да томе није овде место. Ја сам дао, господо, свој отказ и данас салl као што видите жив и здрав, али су т.ако исто живи и здрави они који су имали да страдајубез разлога па чак и по цену живота (Чује се: зар без разлога). Без разлога, господо. Има момената где народ половину правих ствари и праву истину заступа и припранан једа је заступаи својим животом, али уз ту праву половину може доћи и каква крива мисао или идеја или опсена или програм, како хоћете то зовите, и тога је било онда у тако зв. сељачкој странци у Хрватској. Ја господо одворено кажем да ја своја начела никада нисам тајио. Ја нисам републиканац и сматраи да је то несрећан део странке Степана Радића што је ставио у свој програм Републику у Хрватској, али мора?4 тако исто да напоменем да поред једне тако истиничке колективне и неисправне идеје и програма с друге стране та партија има и сјајни део који као што сам јуче казао показује тако добрих својстава тога народа и тако добрих институција и толико јакости да вас ја и у овом моменту морам на то да опоменем. Ми, господо, треба да радимо као браћа, да сви радимо да се извучемо из заблуда. Господин мпнистар је опоменуо на даље да је споразум немогућ кад један од нас хоће најшире 23