Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

170

ХИ. седница 16. фебруара 1920 године

аутономије, a други хоће сељачку републику у држави, а веко је још споменуо и неутралност. Па што he мо се завађати? Ставимо ове ствари на чисто, кад смо Beh ту да говоримо о свима темељима на којима треба да почива наша држава. Кад би којом cpehoM Северне Америчке Државе и Енглеска скупа поднеле цену нашој држави па нам казале; ми вам гарантујемо неутралност зар ви мислите, да би онда ми из ината или из нашег великог богатства издржавали редовну војску. (д-р Велизар Јанковић: и Белгији је гарантовала неутралност па је она од ње одустала). То је само једна политичка рефлексија, и било је добро да и ми њу знамо. Али с друге стране, господо, ми имамо из недавне прошлости примера да је у становитој великој централистичкој држави ■ — не централистичкој држави, то не могу рећи, него један воде-ћидео те државе хтео је ад апсурдум да доведе до централизма имали смо формацију државну у том истом зглобу државном. који је личио на Републику. Доста је да споменем у том погледу на пр. Франкфурт и његову конституцију у федерацији немачког царства, a ако нећете то звати федерацијом онда назовите широким аутономијама по којима се данас влада Јужно африканска унија према Британском Великом царству na ћете видети и осведочићете се, а ви то тако добро знате или боље знате него ли и ми, да има неких система противних централизму државном, који су систем показују у животу. врло добри и успешни. Кад нам господин Министар за Уставотворну Скупштину и за изједначење закона каже, да је споразум немогућ ca оЋима који xohe широке аутономије, да je споразум немогућ ca онима, који хоРе сељачку републику, онда му ја морам да одговорим, да je споразум Moryh и могућ чак до те мере, да може у нашој унутарњој држави, у нашој краљевини, опстојати 'или цела та одржава или краљевина, или њезини делови са посве републиканским институцијама, јер је то велим и другде, па и тај покушај можете учинити. Ми га не прихватамо, ки га не ћемо. Друго је питање, како јиете о томе расправити са другима. Али ja кажем, да je споразум немогућ и са онима који траже широке аутономије, и са оиима, који траже чак републиканске установе, у колико се оне могу сложити са једном државом која има монарха и становиту династију на челу. (Чује се: To би био уникум!) Тај монструм, господо, мораРете. можда, локушати присиљени силом околности, само ja кажем, да je споразум немогућ само у једном случају, немогур само са једним, а то је, да je споразум немогућ ca онима, који xohe да наша држава n наша иародна целина буде централистпчки управљана. Потиредседник д-р Томислав Томљеновић : Има реч господин Министар за Конституанту ради личног- обавештења. Министар за Констишуаншу Марко Трифковић:'Поводом изјаве господина Аврамовића имам ово да кажем, и да изјавим: да господин Аврамовић мој говор није лепо разумео. (Мих. Аврамовић: Ja сам га забележио). Ja сам казао, да he влада uhu на сусрет, да се у Устав унесу одредбе, које би омогуриле решење економских и социјалних питања. (Мих. АврамовиР: Колико нађе да су оне оправдане.) То сам, господо, рекао зато, bito за уношење тих одредаба у Устав има расположења, не само у демократској странци, која држи садашњу владу, него тих истих расположења има и у радикалној странци, која држи садашњу владу. Да тих расположења нема

код радикала, ja, господо, не бих ни смео давати такве изјаве, јер сам ја члан радикалне странке у овоме садашњем парламенту. Стога могу то и поново изјавити и подсетити представнике земљорадничке странке, да је ова влада садашња радикалнодемократска од свога постанка стално инсистирала на томе, да се постигне споразум, а представници земљорадничке странке имају о томе и доказа. У погледу ових економско-социјалних проблема могу рећи, да he влада излазити на сусрет и тражити споразум са земљорадничким странкама, а и са другим странкама, и гледаће да од тога прими све оно што се збиља може примити. Не може се од нас тражити да овде дамо изјаву, да Ремо примити оно с чиме се ми не слажемо. Ово је одговор на онај други део говора господина АврамовиРа, јер ја сам овде рекао, да је збиља право Уставног Одбора, да нацрт Устава сасвим измени и да га у начелу одбије; али сам онда казао, да и влада има права да позове други Уставни Одбор, који he то примити. Али кад сам ја то казао, нисам мислио на решење социјално-економских проблема, јер они не састављају видни део програма ове владе. Има тачака у програму ове владе од којих не можемо отступити а то је -н. пр. питање о аутономијама. На томе питању ова влада не може правити отступања. Да бих био искрен овде, ja "ћу да кажем г. Аврамовићу да ја у ономе делу свога говора нисам реагирао на говор г. Аврамовића, него на говор једног представника који помаже садању владу. Дакле, ја мислим, да представник земљорадничке странке може бити задовољан са мојом изјавом, а што се тиче изјаве г. Лагиње имам само ово да кажем: Да је од г. Лагиње тражено само да урадп оно иа шта је он на министарској седници кад је из Загреба дошао пристао. (Д-р Лаза МарковиР: Али кажите да то није инволвирало никакво проливање крви.) А то у себи није садржавало никакво проливане крви. Потаредседник д-р Томислав Томљеновић: Реч има г. Михајло Аврамовић: Г. Михајло Аврамовић: Ja могу да изјавим да реч г. министра није довољно прецизна. Г. мипистар вели да he влада водити рачуна у колико је то могуће, Г. Министар није био такав циција кад је говорио о смртној казни. Ево, молим да цитпрам речи да се не каже да нисам тачан. Г. министар јсказао о смртној казни ово: Ако се нађе да прилике наше државе иалажу да се смртна казна укине, скупштииа може о томе решавати, n т. д. Као што видите г. министар ту није био циција. Ту је водио рачуна о приликама нашег друштва, па бпх ја желео да г. министар водп рачу.на о приликама нашег друштва кад је реч о екопомским и социалним проблемима. Господо, да наведем два три примерка. Наше данашње друштво је тачпо обележило да се води рачун и да мора да се водм рачуна о пнтересима радника. Друго, данашње друштво је тачно обележило да се не сме допустити злоупотреба капитала, даље прилике наше тачно обележавају да се не сме допустити злоупотреба великих поседа. Господо, као што видите има низ таквих пптаља које су наше друштво и прилике тачно обележиле. 0 томе су разне групе дале ширимице своја мишљења и ја мислим господо, да је то један факт који нико не може оборити јер би се борио против једне истине. И онда није довол>но само изјавити водиће се рачуна. То није довољно. Ја мислим да би г. министар могао бити у томе много либералнији,