Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XVIII. sednica 24. februara 1921. godine.

M. Avramović: Predstavnici zemljoradničke grupe gledaju na nastavu kao na jedno močno oružje u svome razvitku i u borbi za svoj opstanak. Oni naročito na nastavu i na sistem nastave polažu vrlo mnogo što su, kao mnogobrojniji red u našoj zemlji, ponajmanje do sada mogli da osete blagodati dobro organizovane nastave, i po najviše su osetili nezgode, teškoće i štete što se oskudevalo u dobro uredjenoj nastavi. Vama je poznato gospodo, da u našoj zemljorandičkoj zemlji nastave, naročito stručne nastave za najmnogobrojniji red gotovo i nema, jer se valjda ne može nazvati da je, dovoljno i da je to neka stručna organizovana nastava ono nekoliko stručnih zemljoradničkih, nižih škola. U drugim zemljama koje imaju mnogo manji % zemljoradnika, ipak ima relativno mnogo više raznolikih po stupnjevima stručnih škola. Ni osnovna nastava nije bila na zavidnoj visini, ni ona nije bila dovoljna, da zemljoradniku pruži osnovna elementarna znanja, da ume da čita i piše. Da ta osnovna nastava nije bila dovoljna, dosta je da pogledamo na brojeve koji predstavljaju količinu pismenih u našoj zemlji. Dosta je da pogledamo na taj tužan spomenik našeg stogodišnjeg života, tužan-, velim jer nam je to za vreme robovanja, ulivalo rumen u lice u svim prilikama gde je trebalo čovek da se potpiše ili ma kakvu objavu da primi k znanju, a bilo je objava i to strahovitih koje su se ticale života. Masa nije mogla da ih primi k znanju, nije mogla da ih pročita, i da se podpiše na eno što se saopštava. Osnovna nastava nije bila zadovoljavajuća, a sa stručnom nastavom mi smo jedina zemlja koja predstavlja jedan žalostan izuzetak. Stoga mi predstavnici zemljoradničke grupe naročito polažemo na to da se u prvom redu osnovna, a zatim stručna nastava preuredi tako, da može da zadovolji potrebe svega stanovništva. Kao u svim drugim pitanjima tako i u ovome pitanju mi ne polazimo samo od zemljoradnika, ma da su oni najmnogobrojniji, mi ne tražimo za njega samo stručnu nastavu, mi tražimo tako isto i za ostale redove u našoj državi. Mi tražimo za zemljoradnike stručnu nastavu u prvom redu, ali isto tako tražimo stručnu nastavu i za zanatlije, za trgovce, i ostala zanimanja. Nelogično je živeti u jednoj državi kao što je naša, gde ima mnogo zanimanja, a oskudevati u stručnoj nastavi za ta razna zanimanja. Naš bi predlog prema tome se razlikovao od predloga koji sadrži čl. 16. vladinog nacrta i on bi glasio ovako: Nastava je javna, slobodna i bezplatna. U celoj zemlji nastava počiva na jednoj i istoj osnovi. Celokupna nastava u državi: Osnovna, sredna, stručna, i viša mora biti organizovana tako da odgovara zahtevima života i vremena i potrebama svih zanimanja. Stručne se škole otvaraju prema važnosti struke i broju onih za čije se potrebe otvaraju. To isto vredi i za sve one mere i ustanove kojima,je zadatak op’šte i stručno obrazovanje narodno. Škole nesmeju biti uredjene samo u gradovima već razporedjene po celoj zemlji prema potrebama stanovništva i seoskoga i varoškoga i prema prirodi samih škola. U našem predlogu udara se na jednu tačku u nastavi koja je dosada bila zanemarena i veli se u našem predlogu ovako: Pored korisnih znanja sve škole moraju davati i moralno vaspitanje i razvijati državljanska svest u duhu narodnoga jedinstva, ličnu čestitost, versku trpeljivost i medjusobnu pomirljivost. U tome smeru zabranjuju se sve usmene pismene i slikovne radnje i predstave koje štetno utiču na moral, a naročito na mladež. Pa onda na kraju dolazi obaveznost osnovne nastave i naš predlog dalje glasi ovako: Osnovna nastava je obavezna za sve beiz razlike pola. Njeno trajanje odredjuje zakon. U upravi škola saradjuju nastavnici i djački roditelji. Svake godine u budžet se unosi naročiti kredit radi suzbijanja nepismenosti u narodu pored rashoda odredjenih za redovnu nastavu i to doklegod potreba bude to zahtevala. Dopuštaju se privatne škole osim osnovnih a prema odredbama zakona. Država se brine o čuvanju historijskih spomenika umetničkih predmeta i prirodnih znamenitosti. Isto tako mi postavljamo princip saradjivanja roditelja naporedo sa nastavnicima. Dete je u školi vrlo malo, vrlo kratko vreme, a veći dio svoga života ono provede sa roditeljima. Stoga su i roditelji naporedo sa učiteljem dužni da saradjuju na izgrađivanju toga deteta. Zato i mi unosimo princip u upravi školom: saradjivanje sa nastavnicima i djačkih roditelja. Na žalost, u našoj zemlji ima vrlo mnogo nepismenih ljudi, ima vrlo mnogo ljudi, koji su zaostali u nastavi. Zbog toga mi unosimo jednu obavezu za državu prema tim ljudima, prema tome redu koji nije mogao proći kroz školu, i to u tome: da se svake godine unosi u budžet naročiti kredit radi suzbijanja nepismenosti u narodu. Poredak rashoda za redovnu nastavu, svake godine se ima u budžet unositi i jedna suma za ovaj cilj, koliko to potreba zahteva. Dopuštaju se privatne škole, osim osnovnih, a prema odredbama zakona. Država se brine o čuvanju istorijskih spomenika, umetničkih predmeta i prirodnih znamenitosti, koje su takodje jedno sredstvo za vaspitanje i nastavu. Molim gospodu, da ovome predlogu poklone svoju pažnju. U njemu je izneseno nekoliko osnovnih principa koji, po našem mišljenju treba da udju u Ustav. Podpredsednik dr. Tomislav Toml.ienovie: Ima reč g. Sušnik.