Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

140

Stenografske be’eške

Pokazuje neodrživost takvoga ■ izbe inoga sistema, cepanje pojedinih stranaka na manje grupe, cepanje na disidente, cepanje na nezadovoljnike, .-л’е su to gospodo, za nas simptomi da ovakav izborni sistem ne zadovoljava onako raznolike interese koji su oličeni u onoj raznolikoj masi od 10 do 20.000 birača- Njihovi interesi ekonomski, njihovi profesionalni interesi za njih su mnogo važniji, gospodo, nego ma kakva načela koja biste vi pred njih istakli. Otuda i vidimo jednu veliku krizu kod svih gradjanskih demokratskih stranaka, jedinu krizu koja ih sve više i više cepa, sve više i više dovodi do raspadanja i do novih i novih formiranja. Kao što' je nemoguće, gospodo, dvadeset vrsti voća predstaviti u mustri jedne kruške ili jabuke tako je nemoguće pretstaviti dvadeset vrsti interesa u jednom kandidatu. Zato mi smatramo, da izborni sistem treba u prvom redu da vodi računa o raznolikim interesima koji postoje u današnjem društvu i da treba da se oslonimo na te raznolike interese. Smatramo, da bi se tek tada došlo do jednoga mira u da bi se izbegli oni silni sukobi koji su neminovni, narod strada od ovog izbornog sistema. na kome vladin predio® stoji. Da bi se došlodo jedne harmonije, do izrade harmonije, tih raznolikih interesa, da bi se postavila baza za novu solidarnost u društvu, za. onu solidarnost, koju društvo samo sobom nameće, smatramo da bi ako bi se stalo na gledište raznolikih interesa, smatralo da bi se dala jedna sigurna podloga za miran razvitak današnjeg diferencijalnog društva. Suprotno dakle svima onim gledištima koji su ovde do sada izneseni kako bi ovakav sistem koji zemljoradnička grupa zastupa značio baciti narod ponovo u neku borbu-ponovo- u razmirice, suprotno tome gledištu i tim. gledištima mi nalazimo da bi oval sistem naš kako ga mi predlažemo, kako ga mi zamišljamo na protiv povratio mir koji je potreban za razvitak politički i privredni u zemlji. Speciialno za ove naše današnje prilike, mi smatramo da je naš predlog, da. je naše gledište birame po privrednim. ■ intereßrn® biranje po zakonima, da je danas neophodna potreba, da. je imperativna potreba. Mi smo gospodo, jedna ruinisana zemlja., ruinisana no najviše privredno. Pred nama stoje veliki i mnovi privredni zadaci. U tome na izgradnji, na rešav>nju tih zadataka sv'a.ko privredno zanimanje ima veliku ulo®u da igra i da odigra. Ali đa mo®u. zanimanja. da. mogu privredne grune svoioj ulozi potpuno da odgovaraju one treba đa dodju do mm r ® svoga izražala. One mogu doći do tog svog izražaja ako se bira kao što vialđa predlaže. .One momi doći do puno® svog? izražala samo tada ako biraju na osnovi kako ini predlažemo, na osrmvi raznolikih zanimanip. P?1o ie ovde jedno mišiieme k°ko bi takav način birama značio nflnirivame kla.sne borbe, i kako nama ni za. ovm trenutak ni u mšte klasna borba i u onšte borba nije potrebna. Klasna borba, gospodo, postoji. klasna borba, 'Gospođo, postojala je, i klasna borba postojaće.

Ja ne delim mišljenje ni gospode, koja misle ako bi društvo bilo organizovsno na socijalističkoj Hi komunističkoj osnovi, da bi tada nestalo klasa, pa dosledno, i klasne borbe. Ja to mišljenje, gospodo, ne delim- Razna zanimanja, razni redovi, pardon, ja pojam red ne shvatam kap imovinsku kategoriju nego kao jednu radnu kategoriju razni redovi, razna zanimanja, gospodo, postojaće u svakome - društvu pa i u socijalističkom pa i u komunističkom. Klasne diferencije klasne borbe ali da ne upotrebim tu reč, da kažem profesionalne borbe, profesionalne diferencije postojale su i uvek će postojati. Mi imamo da istražujemo koji je način profesionalne borbe zgodnije, koji više ide na to ka mirnom rešavanju sukoba i diferencije. I ja smatram da pošto klasna borba postoji, pošto se ona ne može izbeći, da imamo da potražimo samo oblike kroz koje će ta borba da bude plodna, korisna, a ne štetna. Mi smatramo gospodo da klasna borba kako se danas vodi u neorganizovanom društvu u rasturenim rasejanim jedinicama, da je ta klasna borba takva, kakva se vodi štetna i opasna po društvo, i obratno: mi smatramo, da bi klasna borba, koja je neizbeživa, koja se otkloniti ne može, bila plodna a ne štetna, ako bi se vodila organizcvano', ako bi se vodila disciplinovano, ako bi se vodila kanalizovano. Naš predlog rešava i to pitanje. Naš izborni Sistem obuhvata i to pitanje rešava to pitanje i, kako mi smatramo, rešava g" na jedan vrlo spretan način. Ako se da prilika svima zanimanjima da dodju potpuno do svoga profesionalnog interesnog izražaja onda prestaje samim tim povod za surovu klasnu borbu. Obrnuto: ako se uguši mogućnost slobode izražavanja svoga interesa, samim tim raspiruje se pođhranjuje se, raspaljuje se surova klasna borba. Prema tome ne gledamo mi na klasnu borbu onako, kao što čusmo pre nekohko- dara neku gospodu ovde, kao na nekoga bauka, od koga treba bežati, što treba kao kugu proterivati iz našeg društva nego na protiv u klasnoj borbi, u profesionalnoj borbi vidimo jedan _ veliki postrek za progresivanje našeg društva, samo što mi tražimo da se ta borba organizuje, da se disciplinuje, a ona se u organizovanoj grupi, samim tim što je vodi organizovana grupa, ona se üblažava. ona se disciplinuje, ona postaje plodna i korisna. Gospodo, društvo, kapitalističko društvo, pod čijim režimom, živimo, stvorilo je toliki haos u privrednom životu, poremetilo je svaki odnos izmedju proizvodnje i potrošnje i onrnn svotom, instim čijom koju je ono mehanički stvorilo, tako da kažem. svojim zakonom ponude i tražnje, svojim regulisavanjem cena, pokazuje se apsolutno ne kadro da izidje jz -haosa, koji je ono samo stvorilo. Vi vidite, gospodo, pojavu za vreme rata, tkz.statističku privredu, što će reći mešrnie države u privredne odnošaje pojedinaca. Država je htela tim svojim mešanjem da ono haoticno stanje koje je